Svetlana Bojković je zbog uloge Emilije Popadić imala problema: Glumica otvorila dušu

Glumica Svetlana Ceca Bojković sumira utiske iz godie na izmaku, otkriva da radi više otkako je u penziji, opisuje kako će provesti praznike i zašto ne jenjava popularnost njenog lika iz „Boljeg života“

Ovu na izmaku ostavlja sa aplauzom koji joj je publika podarila za nedavno premijerno prikazanu prvu epizodu serije „Psi laju vetar nosi“, u kojoj je odigrala ulogu seljanke, dok narednu godinu dočekuje s novim projektom „Močvara“, kao i dve pozorišne predstave u Ateljeu 212.

U novogodišnjem intervjuu glumica otkriva da li će u pozorištu sarađivati sa ćerkom Katarinom Žutić, priseća se kako je potrošila svoju prvu platu i šta je od velikih želja ostavila da ostvari u 2020. godini.

Prvi put na televiziji igrate ženu iz naroda - seljanku. Da li ste zadovoljni?

- S velikom pažnjom gledam seriju. Tačno je, prvi put igram baku i ženu sa Kosova.

To je tamo jedina Srpkinja, koja ima samo psa, jednu kravu i pušku...

- Nikad ranije nisam nosila pušku. Snimali smo po mraku, pa sam nosila bateriju i pazila na psa (smeh). Milanka ima neverovatnu snagu i želju da po svaku cenu ostane tamo gde su joj sahranjeni sinovi i muž. Njen pogled na život i trpljenje nešto su zadivljujuće. Najviše mi je pomogla rediteljka Jelena Bajić, koja je moj lik vodila kroz seriju.

U kakvom mi to svetu živimo ili, još bolje, u kakvom svetu žive ljudi na Kosovu?

- Ova serija dobro pokazuje kako ljudi žive u pojedinim delovima Kosova. Mnogo volim film „Enklava“, u kom igra Nebojša Glogovac, jer prikazuje kako je starim ljudima koji su tamo izolovani i sami.

Kosovo je večito pitanje svih pitanja. Kad ćemo ga rešiti?

- Ne verujem da ću to doživeti. Kosovo nije tema od juče, već odavno zapušteno.

Imate li utisak da sada radite više nego pre penzionisanja?

- Nemam. Najpametnija odluka bila mi je što sam napravila pauzu kada sam živela izvan Srbije. Posao me je sačekao. Uspela sam da se osvežim i malo distanciram od glume. Danas me ona drži u formi i čini da se ne osećam kao penzioner. Uvek bih imala šta da radim, ali je bolje da čovek radi ono što ume.

Zašto se ne vratite staroj ljubavi - klaviru?

- Nisam ga svirala od srednje škole. U mladosti to mi je bila velika tortura. Završila sam srednju muzičku školu sa prvom godinom akademije. Taj napor ugasio mi je radost sviranja. Danas mi je žao zbog te odluke, ali vreme ne možemo da vratimo.

Možete sećanja na 2019. godinu. Šta ju je obeležilo?

- Dosta sam radila. Snimala sam serije o nestalim bebama Vuka Ršumovića i „Močvaru“ Olega Novkovića. Čeka me nastavak nakon novogodišnjih praznika. Prvi put sam radila sa Olegom, a njegova supruga Milena Marković napisala je sjajan scenario, sa gotovo sto likova. Nemam veliku ulogu, ali je lepa. Igram majku dvojice glavnih junaka i drugačija je od svega što sam igrala u karijeri.

Ali mnogi vas i danas vide kao Emiliju Popadić iz „Boljeg života“?

- Uspela sam da pobegnem od Emilije. Međutim, to je uloga po kojoj će me zauvek pamtiti. U dve serije sam i gost.

Koliko ste uloga odbili jer su reditelji želeli da budete kao Emilija Popadić?

- Bilo ih je nekoliko. I kod Siniše Pavića sve su to slične i veoma jake žene.

Bili ste miljenica publike, a niste imali Sterijinu nagradu kao vaša ćerka.

- Dobila sam je sad za životno delo. Nije ni bilo neke prilike. Nagrada mi je izmakla za predstavu „Pučina“, a bili smo favoriti Lane Gutović i ja. Kažu da mi je učinjena nepravda.