Ceca prvi put progovorila o 8 MESECI PAKLA SA NANOGICOM! Niko nije znao pravu istinu

- Uvek volim da kažem: "Ne osuđuj čoveka, ne nosiš njegove cipele, ne znaš kako mu je!" Kroz iskustvo koje sam doživela možda sam imala stavove i osuđivala ljude. Život je znao da me demantuje, svi smo mi ljudi i možemo da pogrešimo. Generalno, posle svih životnih iskustava više nikome ne sudim dok osobu ne upoznam. Više ne donosim sud ni o kome niti bilo koga komentarišem. Život te dovede u situaciju da drugačije razmišljaš. Imaš drugačije živtone parametre i drugačije gledaš na život. Samo znam da me životni problemi, nedaće, udarci koje sam dobila od ljudi i bol koji sam preživela nisu naveli da mrzim ljude. Ja volim ljude, obožavam da se družim i vesela sam osoba po prirodi. Duh deteta nosim u sebi i puna sam životne energije. Mislim da mogu puno da pružim kao umetnik i opet kažem, život je vrlo nepredvidiv, a puteve biramo - objasnila je pevačica.

Svetlana kaže da su dani u zatvoru nedaća koju je uspela da prebrodi zato što je jaka žena, ali da su ostali ožiljci.

- Reče moja pesma: "Živ se čovek na sve navikne". I navikne se, to su takve okolnosti. Čovek ne zna koliko je jak dok ga ne zadese neke stvari u životu. Nije ni svestan koliko može da izdrži dok ga ne zadesi neka nedaća. Čovek može da bude jači i od najjače životinje. Ja sebe smatram jakom ženom iako su mi, sad ću se malo našaliti, leđa puna noževa. Od onih što ti gledaju u leđa. Opet, to je život - kaže Ceca.

- Prednost nanogice je prednost pritvora, što imaš sve mogućnosti kućnih resursa, tj. celog svog imanja. Ja nisam imala te privilegije koje su imali svi ostali, ja sam morala da budem isključivo u dnevnoj sobi i po vertikali u svojoj spavaćoj. Znam da su Marko Mišković i moj prijatelj Milo Đurašković, dok su nosili nanogicu, mogli apsolutno svuda da se kreću u svojoj kući. Čak su mogli da igraju i fudbal u dvorištu, a ja sam bila osuđena samo na dnevnu i spavaću sobu. Nije mi bilo dopušteno da se šetam po celoj kući, što je zakonski nepojmljivo. Nisam mogla nikoga da dočekam na vratima, a imala sam dve bebe u kući. Po zakonu ti sleduje da možeš da odeš dva sata do grada, ja nisam imala ništa. Ako krenem malo dalje od propisane maršrute, odmah neko zove. Kažu: "Poremetili ste radijus kretanja." Iživljavali su se! Sedela sam osam meseci na tabureu i na jastucima - ispričala je Ceca.