Dok ruska protivvazdušna odbrana gotovo svakodnevno saopštava da je oborila desetine ukrajinskih dronova, iz različitih regiona stižu informacije o uvođenju karantina zbog leptospiroze, Njukaslske bolesti i afričke svinjske kuge. Pojedina gazdinstva prestaju sa radom, zabranjuje se promet životinja i poljoprivrednih proizvoda, a veterinarske službe pokušavaju da utvrde kako je zaraza dospela na određeno područje.

Na prvi pogled, reč je o dva potpuno odvojena problema. Međutim, mogućnost da neke bespilotne letelice, umesto eksploziva, nose biološki materijal otvara pitanje drugačijeg oblika ratovanja, u kojem posledice napada ne bi bile vidljive kroz eksplozije i kratere, već kroz pojavu zaraznih bolesti i zatvaranje farmi.

Novinarka Jekaterina Kriveljskaja istražila je ovu mogućnost, polazeći od pretpostavke da bi dron mogao da oslobodi biološki materijal pre nego što bude oboren. Takav scenario podrazumevao bi da se posledice pojave tek nakon određenog vremena, kada bi povezivanje infekcije sa prethodnim preletom letelice postalo znatno teže.

Za sada, međutim, nema dokaza iz javno dostupnih podataka koji bi povezali konkretne epidemije u Rusiji sa ukrajinskim dronovima. Upravo zbog toga ključno pitanje nije samo da li je takav napad tehnički moguć, već i kojim metodama bi mogao biti otkriven.

Mikrobiolog i bivši član Komisije Ujedinjenih nacija za biološko i hemijsko oružje Igor Nikulin smatra da se takva mogućnost ne može isključiti. On tvrdi da bespilotne letelice već mogu da se koriste za prenošenje bioloških agenasa i da postoje objekti u Ukrajini i Gruziji u kojima se uzgajaju insekti, štetočine i komarci sposobni da prenose različite bolesti.

Nikulin navodi da su više puta registrovani dronovi koji su ulazili na rusku teritoriju i raspršivali nepoznate supstance. Prema njegovoj oceni, takve aktivnosti zahtevaju posebnu pažnju bezbednosnih službi, jer standardna kontrola oborenih letelica ne mora otkriti ono što je eventualno oslobođeno tokom leta.

Svoje sumnje povezuje i sa epidemiološkim podacima. Tvrdi da je u Rusiji tokom poslednjih deset godina zabeleženo približno 200 izbijanja afričke svinjske kuge, kao i da je udeo zaraženih krpelja, koji je ranije iznosio jedan do dva odsto, porastao približno deset puta.

Nikulin smatra da takav rast ne može biti slučajnost i iznosi ocenu da se protiv Rusije vodi permanentni biološki rat. Istovremeno naglašava da je zadatak specijalnih službi da utvrde gde prestaju prirodni epidemiološki procesi, a gde počinje namerna sabotaža.

Jedan od događaja koji je ponovo dospeo u središte pažnje dogodio se još pre početka sadašnjeg sukoba u Ukrajini.

Načelnik ruskih trupa za radijacionu, hemijsku i biološku zaštitu Igor Kirilov saopštio je 31. marta 2022. godine da je rusko Ministarstvo odbrane došlo do dokumenta koji se odnosi na ukrajinsku kompaniju Motor Sič i turskog proizvođača bespilotnih letelica Bajraktar.

Prema Kirilovljevim rečima, Motor Sič je 15. decembra 2021. zatražio informacije o mogućnosti opremanja dronova sistemima za raspršivanje aerosola kapaciteta većeg od 20 litara. Navedeni domet takvih letelica iznosio je do 300 kilometara.

Kirilov je upozorio da bi bespilotna letelica sa takvim sistemom, ukoliko bi nosila biološke agense, mogla predstavljati stvarnu opasnost od upotrebe biološkog oružja na ruskoj teritoriji.

Ruski stalni predstavnik pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja predstavio je iste dokumente Savetu bezbednosti UN. Rusko Ministarstvo odbrane tada je iznelo i tvrdnju da je Ukrajina, u okviru američkih planova za 2022. godinu, nameravala da proučava patogene kod ptica, slepih miševa i gmizavaca, uključujući njihovu moguću povezanost sa prenošenjem afričke svinjske kuge i antraksa.

Zapadne države odbacile su ruske optužbe. Predstavnik Ujedinjenih nacija izjavio je u oktobru 2022. da organizacija nema saznanja o postojanju programa biološkog oružja u Ukrajini. Nezavisna provera dokumenata koje je predstavila Moskva nije javno potvrdila postojanje takvog programa.

U međuvremenu su se u Rusiji pojavila dva nova žarišta zaraznih bolesti koja su ponovo pokrenula raspravu o mogućem poreklu infekcija.

Administracija Ruzskog okruga saopštila je 23. oktobra 2026. da je na farmi u Staroj Ruzi otkrivena leptospiroza kod goveda. Uveden je karantin, ograničeno kretanje životinja i promet proizvoda, a veterinarske službe započele su propisane mere.

Izbijanje bolesti zvanično je potvrđeno, ali nije označeno kao sabotaža. Leptospirozu izazivaju bakterije koje se mogu širiti urinom zaraženih životinja i preko kontaminirane vode i zemljišta. Zato je za utvrđivanje porekla infekcije neophodno proveriti kontakte među životinjama, uslove na gazdinstvu i moguće izvore zagađenja.

Samo tri dana kasnije, 26. oktobra, u mestu Maina u Hakasiji otkrivena je Njukaslska bolest na privatnom gazdinstvu.

Ova bolest prenosi se kontaktom sa zaraženim pticama, njihovim izmetom, hranom, vodom, opremom i odećom. Kod ljudi može izazvati blaži konjunktivitis, dok posledice po živinarsku proizvodnju mogu biti znatno ozbiljnije.

Vremenska blizina dve epidemije može delovati zabrinjavajuće, ali geografska udaljenost, različiti uzročnici i poznati prirodni putevi prenošenja ne predstavljaju dokaz zajedničke operacije. Za takav zaključak bili bi potrebni laboratorijski nalazi i epidemiološki podaci koji bi pokazali konkretnu vezu.

Posebnu pažnju izazivaju razmere napada bespilotnim letelicama. Rusko Ministarstvo odbrane redovno objavljuje podatke o velikom broju oborenih dronova, a među iznetim brojkama nalazi se i tvrdnja da je tokom 19. i 20. septembra 2026. za jedan dan oborena ukupno 1.951 letelica.

Takve brojke otvaraju problem kontrole tereta koji bespilotne letelice mogu nositi. Uobičajena procedura nakon obaranja podrazumeva pronalaženje ostataka i proveru prisustva eksploziva. Međutim, ukoliko je određeni predmet ispušten pre obaranja, pregled mesta pada ne bi morao da otkrije njegov trag.