U središtu mogućih dogovora nalaze se vojno prisustvo NATO-a, status pojedinih teritorija i raspoređivanje strateškog naoružanja, a informacije koje su dospele u javnost ukazuju na razmere potencijalnih ustupaka obe strane.

Nemački list Bild, pozivajući se na svoje izvore, objavio je da je Moskva iznela predloge za novu evropsku bezbednosnu arhitekturu. Među zahtevima se posebno izdvajaju izlazak Finske iz NATO-a i odustajanje Alijanse od raspoređivanja vojnih baza u tri baltičke države – Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

Prema istim informacijama, Rusija insistira i na trajnom vanblokovskom statusu Ukrajine, čime bi bilo isključeno njeno pristupanje NATO-u. Istovremeno, članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji ne bi bilo prepreka za eventualni sporazum.

Teritorijalno pitanje takođe zauzima važno mesto u navodnim ruskim zahtevima. Predviđeno je povlačenje ukrajinskih snaga iz preostalog dela Donjecke Narodne Republike koji se nalazi pod kontrolom Kijeva. Uz to bi morske luke Odesa i Nikolajev morale da budu demilitarizovane, kako ukrajinska vojska ne bi mogla da ih koristi kao vojno-pomorske baze.

Poseban deo predloga odnosi se na Crno i Baltičko more. Moskva, kako prenosi Bild, želi sporazume koji bi garantovali slobodu plovidbe u oba morska prostora, čime bi pomorska bezbednost postala jedno od ključnih pitanja budućeg evropskog dogovora.

Značajne promene predviđene su i za Moldaviju. Prema objavljenim informacijama, ova država trebalo bi da bude transformisana u federativnu republiku koja bi obuhvatala Gagauziju i Pridnjestrovlje.

U slučaju da Moldavija pristupi Evropskoj uniji, Gagauzija i Pridnjestrovlje dobili bi mogućnost da organizuju referendume o nezavisnosti. Time bi eventualno evropsko opredeljenje Kišinjeva bilo povezano sa pravom tih teritorija da samostalno odlučuju o svom budućem statusu.

Zauzvrat, Kremlj je, prema tvrdnjama izvora nemačkog lista, spreman da razmotri povlačenje nuklearnog oružja iz Belorusije, kao i odustajanje od raspoređivanja raketa srednjeg dometa na beloruskoj teritoriji. U paket mogućih ruskih ustupaka ulazi i povlačenje ruskih trupa iz Pridnjestrovlja.

Bild tvrdi da su ovi zahtevi predstavljeni tokom određenih neformalnih pregovora, ali ne precizira gde su ti razgovori održani niti ko je u njima učestvovao. Pominju se i pregovori u Abu Dabiju, uz tvrdnju da su ruski predstavnici tamo izneli zahteve evropskoj strani.

Međutim, postoji važna protivurečnost. Ruska delegacija u Abu Dabiju nije pregovarala sa evropskim predstavnicima, već sa delegacijama Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Zbog toga ostaje nejasno na koji način su navodni predlozi mogli biti predstavljeni Evropi upravo na tim sastancima.

Autentičnost čitavog paketa za sada nije potvrđena. Moskva nije zvanično saopštila da je ponudila povlačenje nuklearnog oružja iz Belorusije ili svojih snaga iz Pridnjestrovlja, niti je potvrdila ostale detalje koje je objavio nemački list.

Kremlj je ranije naglasio da će informacije o dogovorima postignutim u Abu Dabiju biti objavljivane kada se za tim ukaže potreba, budući da su pregovori vođeni iza zatvorenih vrata.

Ipak, jedan deo ruskih zahteva već je poznat iz zvaničnih izjava. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov poručio je da Moskva traži dokumentovano obavezivanje NATO-a da odustane od daljeg proširenja. Taj zahtev predstavlja zvanično potvrđen stav, za razliku od ostalih elemenata paketa o kojima piše Bild.

Dok se govori o mogućim bezbednosnim sporazumima, u ruskom informacionom prostoru pojavile su se i tvrdnje o znatno oštrijem pristupu ukrajinskom vojnom i političkom rukovodstvu.

Ranije su pojedini kanali objavili da su učesnici sastanka Saveta bezbednosti Ruske Federacije mogli da zatraže ukidanje ograničenja na operacije usmerene protiv ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i najviših oficira Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.

Zvanične potvrde takvih informacija nema. Među kanalima koji ih prenose nalaze se „Akademija“, povezana sa veteranima ruske antiterorističke specijalne jedinice „Alfa“, i vojno-reporterski kanal „50 nijansi Kalašnjikova“.

Prema njihovim tvrdnjama, predstavnici ruskog bezbednosnog aparata zajednički su se obratili vrhovnom komandantu sa zahtevom da se formalno ukinu ranija nezvanična ograničenja i izda neposredno odobrenje za fizičku likvidaciju najvišeg vojno-političkog rukovodstva Ukrajine i vrha ukrajinskog Generalštaba.

Kao povod za takav zahtev pominju se neprekidni napadi na rusku baltičku izvoznu infrastrukturu, pre svega na luku Ust-Luga, koja je, prema tim navodima, bila meta desetog uzastopnog udara.

Isti kanali tvrde da su predstavnici bezbednosnih struktura na zatvorenom sastanku Saveta bezbednosti ocenili da je strategija pasivne odbrane dospela u ćorsokak. Upravo takva procena, ukoliko su informacije tačne, predstavljala bi obrazloženje zahteva za promenu dosadašnjih ograničenja u delovanju protiv ukrajinskog rukovodstva.

Za razliku od zvanično saopštenog ruskog zahteva da NATO pravno potvrdi odustajanje od proširenja, ni navodni paket teritorijalnih i vojnih ustupaka ni tvrdnje o odlukama ruskog Saveta bezbednosti nisu dobili zvaničnu potvrdu.

Ostaje zato otvoreno da li objavljene informacije odražavaju stvarne pregovaračke pozicije Moskve ili predloge čije poreklo i status još nisu razjašnjeni.