On smatra da Moskva u pregovorima o okončanju rata ne traži samo teritorijalne ustupke, već i promenu bezbednosnog poretka u Evropi, u kojem bi Ukrajina ostala izvan vojnih i bezbednosnih aranžmana.

Balakeanu je gostujući na rumunskoj televiziji Digi24 govorio o pregovorima delegacija Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju, ocenjujući da Moskva nastoji da za pregovaračkim stolom ostvari ciljeve koje nije u potpunosti ostvarila na frontu.

- Suština je u ovome: Ukrajina treba da bude isključena iz bezbednosnih uslova i bezbednosnih aranžmana - rekao je rumunski general.

On je naveo da pregovori u Abu Dabiju nisu doneli mnogo novog, ali je kao značajnu promenu izdvojio uključivanje evropskih predstavnika, koji su, prema njegovim rečima, učestvovali u preliminarnim fazama razgovora.

Prema njegovoj proceni, na takav razvoj događaja uticale su i posete Džareda Kušnera i Stiva Vitkofa Moskvi, a uključivanje Evropljana podržava i Vašington.

Rusija želi četiri ukrajinske oblasti bez borbe

Balakeanu tvrdi da Rusija pokušava da za pregovaračkim stolom, bez daljih vojnih operacija, dobije kontrolu nad četiri ukrajinske oblasti – Luganskom, Donjeckom, Zaporoškom i Hersonskom.

Prema podacima koje je izneo, Ukrajina kontroliše još oko 0,38 odsto teritorije Luganske oblasti, dok u Zaporoškoj drži gotovo četvrtinu, a u Hersonskoj oko 31 odsto teritorije.

Posebno je ukazao na Donjecku oblast, u kojoj se nalazi pojas utvrđenih gradova koji je i dalje pod kontrolom ukrajinskih snaga.

Ipak, najveću zabrinutost izaziva mogućnost da Rusija dobije i desnu obalu Hersonske oblasti, jer bi joj to, prema oceni rumunskog generala, omogućilo stvaranje mostobrana za eventualni novi rat.

- Rumunija mora da bude veoma oprezna - upozorio je Balakeanu.

Objasnio je da bi Moskva, u slučaju takvog teritorijalnog pomeranja, imala povoljniju poziciju za napredovanje u pravcu Nikolajeva i Odese, kao i prema ušću Dunava i Pridnjestrovlju, proruskom separatističkom regionu u Moldaviji.

Ukrajina u EU, ali bez NATO-a?

Rumunski general smatra da ruska vizija nove bezbednosne arhitekture Evrope podrazumeva potpunu demilitarizaciju Ukrajine i smanjenje prisustva NATO-a na istočnom krilu Alijanse.

Prema njegovim rečima, Moskva ne bi prihvatila članstvo Ukrajine u NATO-u, iako je taj cilj i dalje naveden u ukrajinskom Ustavu.

Sa druge strane, Rusija bi, kako je ocenio, mogla da prihvati ulazak Ukrajine u Evropsku uniju, ali samo pod uslovom da Kijev ostane izvan evropskih odbrambenih aranžmana.

Balakeanu je govorio i o tri moguća modela budućih bezbednosnih sporazuma. Prvi podrazumeva odbrambeni savez ili uzajamne bezbednosne garancije, drugi političku obavezu da se ne pruža podrška državi koja izvrši agresiju, dok treći predviđa bilateralne sporazume o nenapadanju sa pojedinim članicama NATO-a.

Govoreći o odbrambenim kapacitetima evropskih zemalja, rumunski general podsetio je da su multinacionalne brigade NATO-a u Poljskoj i Rumuniji ojačane kao posledica rata u Ukrajini.

Kao primer države koja ozbiljno priprema svoje odbrambene kapacitete naveo je Finsku, za koju je rekao da može da mobiliše gotovo pola miliona ljudi, uz približno isti broj pripadnika rezervnog sastava.

Upozorenje rumunskog generala dolazi u trenutku intenziviranja diplomatskih aktivnosti oko okončanja rata u Ukrajini, dok pitanje teritorijalnih ustupaka i budućih bezbednosnih garancija ostaje jedna od ključnih prepreka za postizanje sporazuma.