Trojica lidera su nakon pregovora potpisala izjavu o novim koracima za razvoj infrastrukturnih projekata u Karabahu, a Putin je razgovore sa Alijevom i Pašinjanom nazvao važnim, korisnim i konstruktivnim.

„Današnji sastanak smatram izuzetno važnim i korisnim, jer smo uspeli da se dogovorimo i potpisali smo zajedničku izjavu o razvoju situacije u regionu“, rekao je Putin.

Da li je moguć mir u Nagorno-Karabahu?

Ruski lider je precizirao da misli na konkretne korake za razvoj ekonomskih veza i infrastrukturnih projekata.

Trojica lidera takođe su se dogovorila da će Rusija, Jermenija i Azerbejdžan formirati radnu grupu na nivou zamenika premijera za rešavanje problema ekonomije i saobraćajne infrastrukture.

„Oni (potpredsednici vlade triju zemalja) će u najskorije vreme formirati radne ekspertske podgrupe, predstaviti konkretne planove za razvoj saobraćajne infrastrukture i ekonomije regiona. Siguran sam da će primena ovih sporazuma biti od koristi i jermenskom i azerbejdžanskom narodu“, istakao je Putin rekao nakon razgovora.

On je dodao da ruska mirovna grupa u Karabahu generalno ispunjava svoje obaveze i da nema nikakvih suštinskih incidenata u zoni sukoba.

„Pre svega, želeo bih da zahvalim svojim kolegama – i predsedniku Azerbejdžana i premijeru Jermenije – što su pristali da dođu u Moskvu na sastanak kako bi razmatrali pitanja vezana za primenu mirovnog sporazuma od 9. novembra prošle godine. Došli smo do zaključka da se uslovi sporazuma generalno poštuju i da nisu zabeleženi nikakvi ozbiljni incidenti“, rekao je Putin nakon razgovora.

Alijev: Sastanak će pomoći u razvoju regiona

Nakon razgovora, Alijev se obratio Putinu i zahvalio mu na pozivu i inicijativi za održavanje sastanka.

„Takođe delim vaše mišljenje da je sastanak bio veoma važan kako bi se obezbedio dalji održivi i bezbedan razvoj našeg regiona“, istakao je Alijev.

Alijev je istakao da deblokiranje saobraćajnih komunikacija odgovara interesima Jerevana i Bakua.

„Izjava koja je danas potpisana govori o našim namerama, jer je jedna od tačaka izjave nakon prestanka borbenih dejstava bila deblokada saobraćajnih komunikacija. Ovo je oblast koja može dati veliku dinamiku razvoju regiona, kao i ojačati bezbednost. Zato što otvaranje saobraćajnih veza odgovara interesima naroda Azerbejdžana, Jermenije, Rusije, naših suseda. Siguran sam da će i susedne države aktivno učestvovati u stvaranju saobraćajnih koridora i stvaranju široke mreže saobraćajnih arterija u našem regionu“, rekao je Alijev.
Predsednik Azerbejdžana uveren je da je sukob u Nagorno-Karabahu ostao u prošlosti.

„Zajednička izjava od 9. novembra sprovodi se uspešno. Većina tačaka te izjave je ispunjena. Ruska mirovna misija efikasno radi svoj posao i za dva meseca, izuzev manjih incidenata, nije bilo ozbiljnih razloga za zabrinutost. Sve ovo nas uverava da je, kako je Vladimir Vladimirovič (Putin) jednom rekao, sukob oko Nagorno-Karabaha prošlost i da moramo razmišljati o budućnosti“, istakao je Alijev.

Pašinjan: Status Karabaha i dalje nerešen

Status Nagorno-Karabaha i dalje ostaje nerešeno pitanje, rekao je nakon pregovora premijer Jermenije Nikol Pašinjan.

„Nažalost, ovaj sukob ostaje nerešen. Naravno, uspeli smo da obezbedimo prekid vatre, ali ima još mnogo pitanja koja treba rešiti. Jedno od tih pitanja je status Nagorno-Karabaha“, istakao je Pašinjan.

Jermenski premijer je dodao da je Jermenija spremna da nastavi pregovore u okviru Minske grupe OEBS-a, a posebno po pitanju utvrđivanja statusa regiona.

Pašinjan smatra da će izjava usvojena na kraju trilateralnog sastanka promeniti ekonomski izgled regiona.

„Današnja izjava je zaista veoma važna i neću skrivati – realizacija sporazuma iz ove izjave može jednostavno promeniti ekonomsku sliku i izgled našeg regiona, a ekonomske inovacije mogu dovesti i do pouzdanijih bezbednosnih garancija. Mi smo, naravno, spremni da konstruktivno radimo u ovom pravcu“, naglasio je Pašinjan.

On je primetio i da je na jednom sastanku nemoguće rešiti sva pitanja.

„Želim još jednom da naglasim, za nas su najvažnija humanitarna pitanja, a posebno razmena ratnih zarobljenika, koja je predviđena tačkom 8 naše zajedničke izjave od 9. novembra“, dodao je Pašinjan.

Trilateralni pregovori

Ranije je objavljeno da će Putin takođe održati odvojene bilateralne razgovore sa svojim azerbejdžanskim i jermenskim kolegom.

Trilateralni pregovori odvijali su se iza zatvorenih vrata, sa izuzetkom Putinovog obraćanja na samom početku. Ruski lider naveo je da Rusija ceni partnerske i dobrosusedske odnose sa Azerbejdžanom i Jermenijom i zahvalio je svojim kolegama na pozitivnom prihvatanju posredničkih napora ruske strane da prekine sukob u Nagorno-Karabahu.

Putin je konstatovao da se sporazumi postignuti u novembru 2020. godine dosledno sprovode, a to stvara neophodne preduslove za dugoročno i potpuno rešavanje sukoba u Nagorno-Karabahu na pravednoj osnovi, u interesu i jermenskog i azerbejdžanskog naroda.

Lideri tri zemlje su 10. novembra potpisali sporazum o prekidu borbenih dejstava u Karabahu. Prema tom dokumentu, pod kontrolu Azerbejdžana su prešle tri oblasti u Karabahu – Agdamska, Kelbadžarski i Lačinski, dok je Jermenija zadržala deo Lačinskog koridora u širini od pet kilometara koji obezbeđuje vezu između nepriznate Republike Nagorno-Karbah i Jermenije, bez grada Šuša. Duž kontakt linije u Karabahu raspoređeni su ruski mirovnjaci, na teritoriji Azerbejdžana biće formiran rusko-turski centar za monitoring sporazuma o primirju.