Šta se krije iza ćutanja Saudijaca?

Odnos između ljutih neprijatelja Amerike i Irana došao je na korak od otvorenog rata nakon što je Teheran gađao američke baze u Iraku kao odmazdu za ubistvo generala Kasema Sulejmanija po naređenju Donalda Trampa.

Mnogi američki saveznici na Bliskom Istoku osudili su iranski napad, ali reakcije iz Saudijske Arabije nije bilo. To se ne razlikuje preterano od pažljivo odmerene reakcije koja je usledila nakon ubistva Sulejmanija. A iz Kraljevstva nisu stigle ni reakcije na informacije da su Iranci greškom oborili ukrajinski putnički avion 8. januara nedaleko od Teherana.

Kao deo eskalirajuće krize pojavilo se i objašnjenje zašto je iranski general uopšte bio u Bagdadu 3. decembra kada ga je pogodila raketa ispaljena iz američkog drona.

Irački premijer Adil Abdul Mahdi je otkrio da je trebalo da se sastane sa Sulejmanijem kako bi razmatrali poteze za olakšavanje decenijskog sukoba između šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije koji leži u temelju svih konflikta na Bliskom Istoku, a i šire.

"Trebalo je da se sastanem sa njim na dan kada je ubijen. Došao je da prenese poruku iz Irana kao odgovor na poruku koju smo im prosledili iz Saudijske Arabije", rekao je Mahdi.

Irački premijer je otkrio i da je američki predsednik Donald Tramp zatražio od njega da posreduje nakon napada na američku ambasadu u Bagdadu.

Prema iračkim zvaničnicima, uspostavljen je kontakt sa brojnim snagama i ličnostima u Teheranu. Opsada ambasade je ukinuta i Tramp se lično zahvalio Mahdiju na pomoći.

Nije bilo ničega što bi Iračanima sugerisalo da je nebezbedno da Sulejmani doputuje u Bagdad - upravo suprotno. To sugeriše da je Tramp pomogao da se general namami na mesto gde će biti ubijen.

Moguće je da američki predsednik nije bio svestan presudne uloge koju Sulejmani ima u pokušaju mirenja sa Saudijcima. Ili je znao, ali nije mario.

Moglo bi se čak i reći da to mirenje ne bi bilo u interesu predsednika koji toliko pažnje poklanja američkom izvozu oružja i čije je prvo službeno putovanje po dolasku na funkciju bilo u Rijad upravo povodom prodaje oružja.

Postoji i mogućnost da američki stratezi nisu znali ništa o razgovoru Trampa i Mahdija, pa su predložili smaknuće Sulejmanija kada se za to ukazala prilika. U to se može verovati ako se prati narativ obaveštajnih službi Vašingtona koje tvrde da su Trampu predložile likvidaciju Sulejmanija kao opciju, verujući da će on to odbiti kao i njegovi prethodnici u Beloj kući.

Zbog otkrića da je između Teherana i Rijada postojao dijalog i zbog pretnje od nadolazećeg nasilja nakon iranskog noćašnjeg napada, saudijska tiha reakcija nije iznenađujuća.

Posle Sulejmanijevog ubistva prestolonaslednik Mohamed bin Salman poslao je svog mlađeg brata u Vašington kako bi urgirao suzdržanost svoje zemlje.

Veoma visok rizik da region postane arena za nove sukobe doveo je do retke saradnje bloka predvođenog Saudijskom Arabijom i Katarom koji je, takođe, poslao svog ministra spoljnih poslova u Teheran kako bi apelovao na smirenje tenzija.

Osim što je u opasnosti da bude pogođena u unakrsnoj vatri između SAD i Irana, Saudijska Arabija je ranjiva i na savezničke snage Teherana koje su raspoređene u Libanu, Jemenu, Iraku i Siriji.