Peking u najvećem problemu do sada! Hong Kong nije ništa u poređenju sa onim što sledi (VIDEO)

Rezultati znače neuspeh politike NRK-a prema Tajvanu, signaliziraju smanjenje zavisnosti Tajvana o kontinentalnoj Kini i odbacivanje mogućnosti ponovnog ujedinjenja prema kineskom principu "jedna zemlja, dva sistema".

Izbori su održani tokom napetih odnosa između Tajvana i Kine. Za vreme Tsaijinog mandata, Kina je zatvorila kanale komunikacije s ostrvom i vršila pritisak na Tajvan (uključujući i infiltracijske aktivnosti), u kombinaciji sa privrednim i obrazovnim podsticajima za mlade tajvanske i lokalne fabrike. Kampanja i izbori odvijali su se tokom protesta u Hong Kongu, koje je Tsai iskoristila za povećanje podrške za sebe.

Glavne teme kampanje bila su bezbednosna pitanja i odbrana suvereniteta i demokratije (npr. Parlament je usvojio predlog zakona o infiltraciji radi sprečavanja kineskog uticaja). Umanjena je važnost ekonomskih pitanja koja je postavila opoziciona nacionalna stranka Kuomintang (KMT), a koja favorizuje odnose s Narodnom Republikom Kinom.

Podrška KMT-u pala je iako je njen predsednički kandidat imao realne mogućnosti za pobedu. DPP je podržao američki predsednik Donald Tramp, a 2019. godine se ekonomska situacija na Tajvanu poboljšala, što mu je dalo posebno vetar u leđa.

Predsednica Tsai Ing-wen pobedila je na novim izborima sa preko 57 posto glasova, postavivši rekord sa više od osam miliona glasova, dok je na izborima za jednodomni parlament sa 113 mesta (Zakonodavni Yuan) DPP zadržao većinu sa 61 mestom, iako je to sedam manje nego u 2016. godini.

Druga najveća stranka, KMT, zauzela je 38 mandata (tri više nego u 2016.), treća je Tajvanska narodna stranka s pet mesta (stranka je osnovana u avgustu 2019. godine), a četvrta je Nova moćna stranka (NPP), grupa za nezavisnost formirana 2016. godine nakon takozvanog "Pokreta suncokreta", koja se suprotstavila onome što su njeni članovi smatrali prebrzim približavanjem odnosa sa kontinentalnom Kinom od strane vladajućih KMT.

DPP može da računa na NPP za podršku, pružajući vladajućoj stranci sigurnu većinu u parlamentu.
Pobeda DPP-a pokazuje da je kineska politika prema ostrvu bezuspešna. Model ujedinjenja po principu "jedna zemlja, dva sistema" pokazao se neprihvatljivim za tajvansko društvo. KMT je u nepovoljnom položaju, jer će mu biti vrlo teško da predloži usku privrednu saradnju ili politički dijalog sa Narodnom Republikom Kinom.

Dalje, zbog odnosa Kine i Sjedinjenih Država, trgovinskog spora i pritisaka Kine na Tajvan, neki tajvanski investitori odlaze s kineskog tržišta. To bi moglo da znači promene u lancima vrednosti i smanjenje ekonomske zavisnosti Tajvana od Kine, što je oduvek bio jedan od najvažnijih instrumenata za integraciju ostrva sa kopnom. Budući odnosi uglavnom zavise od Pekinga: da li Kina koristi umereni pristup, imajući u vidu da je DPP overio drugu uzastopnu pobedu ili je pooštrio svoju politiku, videći da lobiranje za KMT nije donelo željene rezultate.

Ova politika postala je jasna početkom prošle godine.

Kineski predsednik Si Đinping je 2. januara 2019. godine održao svoj prvi govor posvećen isključivo Tajvanu. Razlog je bila 40. godišnjica "Poruke sunarodnicima na Tajvanu", u kojoj je Narodna Republika Kina najavila promenu svoje politike prema ostrvu od "liberalizacije" do "mirnog ponovnog ujedinjenja".

Ova poruka je poslata i nakon normalizacije odnosa 1. januara 1979. Sijev govor je odgovor na novogodišnju poruku predsednice Tsai Ing-wen u kojoj je potvrdila da neće menjati svoju politiku prema Kini, što znači da neće pristati na kineske uslove za dijalog. Sijev govor, u kojem nije isključio upotrebu sile protiv ostrva, predstavljen je u vreme promene tajvanske politike. Prelazni odnosi se pogoršavaju od 2016. godine, kada je DPP preuzeo vlast na ostrvu.

Kineski cilj "mirnog ponovnog ujedinjenja" ostaje nepromenjen. Peking osnažuje pritisak na ostrvo da prizna "konsenzus iz 1992." kao uslov za dijalog. Pretpostavlja se da postoji "jedna Kina" s različitim interpretacijama. Kina je opšte koristila i politički i privredni pritisak već duže vreme. Za vreme KMT vlade odnosi su se temeljili na bližim ekonomskim vezama. Međutim, ovaj je pristup doveo je do poraza Kuomintanga 2016. godine.

Među razlozima je bilo nezadovoljstvo mladih Tajvanaca (koji su obuhvatali proteste pokreta Suncokreta) zbog brzog tempa promena u odnosima s Narodnom Republikom Kinom i zanemarivanja javnog mišljenja o vladinoj politici prema Pekingu.

Cilj Tajvana nije promenjen. DPP, poput KMT-a, izražava spremnost za održavanje statusa quo. To znači odstupanje od imidža DPP-a kao stranke za nezavisnost, koju je predstavila tokom svoje prethodne vlade u razdoblju 2000–2008. Pokušaje Tajvana da proširi svoju međunarodnu aktivnost treba smatrati nastavkom te politike.

Taipei iskazuje spremnost za učestvovanje u multilateralnim organizacijama, npr. kao posmatrač, za jačanje "nepolitičkih" odnosa sa zemljama koje Tajvan ne priznaju, poput trgovinskih sporazuma (Tajvan kao zasebno carinsko područje i članica WTO-a), učestvovanjem na međunarodnim sportskim događajima itd.

Neslaganje oko uslova dijaloga rezultiralo je nedostatkom komunikacije između kineskih i tajvanskih vlasti. Otkako je vlada DPP došla na vlast, bilo je teško identifikovati bilo koji primer uspešne bilateralne saradnje. Zbog parlamentarnih i predsedničkih izbora u Tajvanu u januaru 2020., kineski pritisak se pojačao.

Gubitak DPP-a i pojačanje KMT-a na lokalnim izborima u Tajvanu u novembru 2018., koji su uglavnom imali za raspravu unutrašnje probleme ostrva, možda su uverili kineske vlasti da su njihove akcije bile uspešne. Međutim, dalja eskalacija tenzija malo je verovatna s obzirom na trenutne privredne probleme Kine uzrokovane, između ostalog, trgovinskim sporom sa Sjedinjenim Državama i željom kineskih vlasti za dobrim rezultatom izbora za KMT u 2020. godini, koji su sada neostvareni.

Sa Trampovom konfrontacijskom politikom prema Kini, Sjedinjene Države će i dalje podržavati Tajvan, pogotovo u vreme dok je DPP na vlasti. Podržavanje ostrva tradicionalni je američki pristup od 1979. godine, a obaveze Tajvanskog zakona o odnosima znače da su Sjedinjene Države zapravo bezbednosni jamac Tajvana.

Međutim, Trampov trenutni kurs prema Tajvanu (npr. njegova odluka iz avgusta 2019. godine da dozvoli prodaju oružja Tajvanu ili podsticanje međusobnih poseta predstavnika dve uprave) može oslabiti nakon što su Sjedinjene Države i Kina sklopili trgovinski sporazum.

Moguće je da će sada Tramp biti manje zainteresovan za Tajvan, koji koristi kao alat za pritisak na Kinu. Nakon dogovora, Kina će možda dobiti više prostora za pritisak na ostrvo. Kako ne bi zavisio isključivo o američkoj pomoći, Tsai će nastaviti vladinu "Novu politiku prema jugozapadu" koja ima za cilj bliže odnose s azijskim zemljama.

Pobeda DPP-a može ojačati i odnose Tajvana i Evropske unije. Tsai pokušava da ojača odnose s drugim partnerima, uključujući EU, koji poštuju politiku "jedne Kine", saradnju s Tajvanom na nepolitičkim pitanjima, usredsređujući se na ekonomsku saradnju (EU je najveći strani investitor na ostrvu) i povezivanja na kulturnom i naučnom polju.

EU vidi Tajvan kao demokratski entitet koji deli liberalne vrednosti, uključujući univerzalno razumevanje ljudskih prava. To je potvrđeno izjavom Evropske komisije objavljenom nakon izbora.

Zaoštravanje kineske politike prema EU kao i novi prioriteti Evropske komisije, poput klimatskih, ekonomskih i digitalnih pitanja, povećavaju šanse za bližu bilateralnu saradnju. EU će nastojati da poveća tajvanske investicije u Evropi, dok će Tajvan nastojati da započne formalne pregovore o bilateralnom sporazumu o ulaganju.