Za ovo mesto vezuju se mnoge strašne priče: "Pogledam ih i pitam se da li je moja ili kosa moje sestre"

Jedno od tržišta u SAD koje je iz godine u godinu sve više u usponu jeste uvoz "crnog zlata". Ako ste mislili da je reč o nafti, prevarili ste se, jer za Amerikance ono predstavlja i ljudsku kosu. Afroamerikanke provode sate u frizerskim salonima, perika i dodataka za kosu je sve više u milionima prodavnica, a iza svega toga krije se jedna tajna, nažalost, verovatno i kršenje ljudskih prava.

CNN donosi ekskluzivnu priču o industriji kose koja je u razvoju. Tržište kose Afroamerikanaca u SAD vredelo je, kako se procenjuje, više od 2,5 milijardi dolara 2018. godine. Ono što je manje poznato je da većina produkta za kosu dolazi iz Azije, tačnije - Kine.

Mikajla Lov Dejvis ima svoj salon u Arlingtonu u Teksasu i tokom protekle decenije bavila se oblikovanjem kose svojih mušterija. Postupak pletenja kose traje nekoliko sati i košta više od 115 dolara.

- Prva stvar koju ljudi vide kod nas je naša kosa. Moramo da predstavljamo našu krunu i biti samouvereni kada je nosimo. Pomaže im da budu osnažene. Daje im samopouzdanje kad vide koliko su lepe i koliko im je lepa kosa - rekla je ona.

Da li donirate kosu?

Zapravo, ova industrija sa kosom je u razvoju, kaže asistentkinja profesora istorije na Ratgers univerzitetu Tifani Džil, autorka knjige "Politika salona za lepotu".

Ipak, neke kineske fabrike koje obezbeđuju na hiljade kilograma kose za američko tržište sada su pod lupom SAD zbog navodnog prisilnog rada u kranje zapadnom regionu Sinkjang, gde grupe za zaštitu ljudskih prava navode da je dva miliona Ujgura i drugih etničkih manjina zatočeno u kampovima od 2016. godine. Peking te kampove naziva "centrima za stručno osposobljavanje" i kaže da je proširenje fabričkih poslova koje su u kampanji povezani sa kampovima deo programa za "ublažavanje siromaštva".

U septembru su američka carina i zaštita granica objavile Nalog o oduzimanju za sve dolazne pošiljke kose iz Industrijskog parka za proizvodnju produkta za kosu kompanije "Lop" u južnom Sinkjangu. To je usledilo nakon dva ranija naloga za kompanije koje su registrovane u istoj oblasti, uključujući zaplenu u junu 13 tona ljudske kose u vrednosti od 800.000 američkih dolara.

Kompanije upletene u slučaj nisu htele da daju komentar za CNN, a informacioni centar Sinkjanga faksom je poslao odgovor u kom izražava "oštru osudu" zbog "varvarskog čina" protiv privatnih preduzeća koji "pružaju mogućnost lokalnim narodima etničkih manjina da zaposle u pomažu ljudima da se reše siromaštva".

U celom slučaju pominje se nekoliko kompanije, koje su nakon što su zapanjujući podaci izašli u javnosti prestali sa uvozom od istih firmi.

"Kose su svima bile kratke"

Američke optužbe o prisilnom radu u Sinkjangu deo su šireg obrasca navodnog kršenja ljudskih prava od strane kineske vlasti u tom regionu.

Iako Singjang u odnosu na druge regione ima malo stanovništva, od 22 miliona, u njemu žive razne manjinske grupe, među kojima pretežno muslimani Ujguri. Ujguri se, sa drugim manjinskim grupama, koje uključuju Kazahstance i Kirgistance, kulturno i jezički razlikuju od Han Kineza, dominantne etničke grupe u zemlji.

Posle niza napada prošle godine, vlasti su zauzele sve oštriji pristup u borbi protiv, kako tvrde, nasilnog separatističkog pokreta među manjinskim grupama u Sinkjangu.

Ono stanovište se koristi za opravdanje strogih ograničenja verskih sloboda, uz opsežne mere nadzora, uključujući postavljanje bezbednosnih kontrolnih punktova širom regiona. SAD navode da je ova politika kulminirala stavaranjem mreže masovnih zatočeničkih kampova u senci, čiji je cilj da asimiliraju muslimanske manjine u Sinkjangu putem prisilne političke indoktrinacije.

Američki Stejt department procenjuje da je kroz sistem kampova moglo da prođe čak dva miliona ljudi od 2017. godine.

CNN je dokumentovao višestruka svedočenja ljudi koji su pobegli iz kampova, uključujući žene koje kažu da su bile mučene, seksualno zlostavljane i primorane da se podvrgnu sterilizaciji. Sve optužbe je Kina negirala.

Dokumenti koji su procurili pokazuju da su ljudi poslati u kampove zbog neverovatnih nepravilnosti, kao što su nošenje marame ili duge brade ili rađanja previše dece.

Bivši stanovnik Sinkjanga Jerzan Kurman preselio se u Kazahstan sa porodicom 2015. godine. Vratio se 2018. u posetu majci, ali je potom odveden u "političku obrazovnu školu".

- Došli su usred noći i odveli me u kamp. Stavili su nam lisice, torbu preko glave - kaže ovaj 42-godišnjak.

Kurman kaže da je bio smešten u ćeliju sa još devet muškaraca sa kojima je delio kantu-toalet. Kamere su ih neprekidno nadzirale, nisu smeli da razgovaraju jedan sa drugim i morali su čak da traže dozvolu da koriste kantu. Ako nešto ne bi poslušali, kažnjavani su time što su bili prisiljeni da stoje uspravno celu noć ili im je uskraćeno jelo.

Imali su problem ako su odbijali da pevaju kinesku himnu do sedam puta dnevno, a ako bi pali na testovima kineskog jezika, pritvor bi im bio produžen.

Nekoliko žena priznalo je za CNN da im je prisilno odrezana kosa.

- Ošišali su nas, oćelavili. Sve je nestalo, ništa. Imala sam dugu kosu - kaže Gulbahar Jalilova koja sada živi u Istanbulu nakon što je pobegla iz ovog sistema kampova.

I Zumrat Davut, koja sada živi u Vašingtonu, navodi da je imala slično iskustvo.

- Imala sam dugu kosu, do kukova. Drugog dana su me odveli u posebnu kancelariju, gde su imali mašinicu i makaze, odrezali su mi kosu - kaže ona.

Dodaje da je svima kosa bila kratka, što je ženske zatvorenice činilo tužnim i stresiranim. Ne zna šta se sa kosom događalo, ali navodi da njeno srce počne da lupa kada vidi produkte za kosu iz Kine u američkim prodavnicama.

- Pogledam ih i pitam se da li je to moja kosa ili kosa moje sestre. Pitam se kada je ljudi nose, da li se nekad zapitaju odakle je stigla - navela je Zumrat.

Sitematsko uklanjanje kose potvrdila je i Kelbinur Sadik, etnička Uzbekistanka koji je udata za Ujgura. Nekada je živela u Sinkjangu, ali je prognana u Holandiju, za CNN je rekla da je bila primorana da predaje kineski jezik u jednom kampu 2017. godine i da je svima koji su ulazili u kamp bila ošišana kosa. Rečeno joj je da je njena uloga da podučava "nepismene" i da je zadatak u kampu "izuzetno tajan".

- Posle otprilike deset dana, svi su bili potpuno obrijane glave i brade. Žene su takođe bile obrijane - navela je.

Tokom višemesečne istrage, CNN nije uspeo da verifikuje šta se događa sa kosom navodno oduzetom od žena u kampovima. Industrijski stručnjaci kažu da je velika vrednost ljudske kose znači da je malo verovatno da će biti odbačena, ali ističu i da bi ona činila samo mali deo kose koji bi bio potreban za stabilan lanac snabdevanja. Kina takođe uvozi kosu iz Indije, Malezije i nekoliko drugih zemalja.

Ipak, CNN je uspeo da kupi nekoliko uzoraka kose koji se reklamiraju kao "Ljudska kosa iz Sinkjanga", zajedno sa kosom označenom kao kineska i ruska od kineske kompanije "Emeda Hair". DNK testiranje uzoraka kose nije moguće bez korena.

"Crno zlato"

Ljudi na tržištu zaista kosu nazivaju "crnim zlatom", a razlog za to je što je njena vrednost u poslednjih deset godina skočila, kao i potražnja.

Kina je najveći svetski proizvođač perika i nadogradnji za kosu i glavni dobavljač proizvoda za kosu u SAD, sa skoro milijardu dolara izvoza. Osim proizvodenje, cena i dostupnost na mreži pomogli su Kini da dominira tržištem.

Čak uprkos optužbama koje postoje, SAD su za Sinkjang i dalje rastuće tržište, a izvoz se od aprila 2019. do aprila 2020. povećao za 250 odsto na 26,6 milijardi dolara. Kineski državni mediji su u julu objavili da u industrijskom parku Lop postoje 32 kompanije za kosu. U martu ih je bilo 21 sa 4.000 zaposlenih.

Postoje brojna svedočenja o prinudnom radu u fabrikama u ovoj provinciji, a prema podacima ASPI najmanje 80.000 Ujgura prebačeno je do 2017. u fabrike širom Kine.