Dosta im je američkog mešanja, suverenitet zemlje se mora odbraniti! Ipak, čeka ih veliki udar! (VIDEO)

Njegov će glavni izazov biti okončanje ekonomske krize. Njegova vlada odustaće od tržišne politike svojih prethodnika i pokušati da pregovara o uslovima spoljnog duga i privuče investitore.

Stav Argentine o regionalnoj saradnji može dovesti do napetosti, posebno unutar Merkosura. Dok će nova vlada tražiti jaču saradnju sa Evropskom Unijom, njen skepticizam prema sporazumu EU-Merkosur može iskomplikovati ratifikaciju dokumenta u Argentini.

Fernandez je u prvom krugu 27. oktobra pobedio Maurisija Makrija, kandidata desnog centra i predsednika od oktobra 2015. godine. Kristina Fernandez de Kirhner - šefica države u razdoblju 2007-2015. biće sada potpredsednica.

Nije se nadala visokoj dužnosti zbog male popularnosti kod većine Argentinaca, koji negativno ocenjuju politiku njene vlade i zbog optužbi za korupciju protiv nje i njene administracije. Međutim, mogla je računati na glasove određenog dela levičarskog biračkog tela željnog, primera radi, povratka aktivnoj socijalnoj politici. Smanjenje popularnosti Makrija zbog ekonomskog pogoršanja zemlje bio je jedan od glavnih uzročnika pobede levičarskog para.

Glavni zadatak vlade Fernandeza biće prevladavanje ekonomske krize i vraćanje inostranog duga. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će se argentinski BDP u 2019. smanjiti za 3,1 posto, a javni dug premašiće 93 posto BDP-a (bio je 53 posto u 2015.).

Inflacija za prošlu godinu premašila je 55 posto, a kurs USD-ASR porastao je sa 10 na 60 argentinskih pezosa za dolar. Makri je napravio neuspeli pokušaj stabilizacije situacije i na kraju zatražio pomoć od MMF-a 2018.

Sveukupno, pregovarao je o kreditnoj liniji u iznosu većem od 56 milijardi dolara, od čega je dosad odobreno 44 milijardi dolara. Poteškoće s likvidnošću podstakle su vladu da zaustavi isplatu duga i uvede kontrolu kapitala, između ostalog, u septembru 2019.

Kriza je dovela do pogoršanja životnih uslova, a 35 posto ljudi živi ispod granice siromaštva (5 posto više u odnosu na 2015.) i nezaposlenost premašuje 10 posto (dvostruko više kod mladih). Ako je poboljšanje daleko na vidiku, povećaće se rizik od socijalnih nemira.

Nova vlada mora da obnovi poverenje ulagača koji se boje njenih usmerenja. Tržište deonica u zemlji naglo je opalo, kao i vrednost pezosa nakon što su Fernandez i ostali kandidati s levice osvojili najviše glasova u avgustu, kada Argentinci biraju kandidate za stvarne izbore.

Strani kapital biće potreban u energetskom i rudarskom sektoru, posebno u eksploataciji nafte i gasa iz naftonosnog škriljca u Vaka Muerti, jednom od najvećih nekonvencionalnih nalazišta fosilnih goriva u svetu.

Glavni izazov u međunarodnim odnosima biće saradnja unutar Merkosura, posebno sa Brazilom, najvećim trgovinskim partnerom Argentine. Kritike Fernandeza i brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, potaknute njihovim ideološkim razlikama, mogu biti razlog jačanju napetosti u bilateralnim odnosima.

Bolsonaro je blisko sarađivao s Makrijem na unapređivanju integracije i liberalizaciji Merkosura, kao i na razvoju mreže preferencijalnih trgovinskih sporazuma, najpre s EU. Brazilski predsednik očekuje da će Fernandez nastaviti ovaj pravac.

Paragvaj će zauzeti sličan stav, kao i nova vlada desnog centra u Urugvaju, koja je preuzela vlast u martu 2020. Izazov za saradnju s latinoameričkim zemljama doći će iz sukobljenih stavova prema demokratskom poretku, posebno nakon kolapsa u Venecueli. Izvan regije, nova vlada moraće usko da sarađuje sa Sjedinjenim Državama, koje su stale iza odluke MMF-a o dodeli finansijske pomoći Argentini.

Rešavanje ekonomske krize bila je glavna nit Fernandezovog izbornog programa i njegovih javnih izjava. Potvrdio je da će poštovati argentinske obaveze prema stranim kreditorima, ali istovremeno želi da pregovara o uslovima plaćanja duga kako bi prvo mogao da stvori uslove za ekonomski rast i poboljšanje socijalne situacije. Namerava da se odmakne od Makrijevih politika liberalizacije i poveća učešće države i zaštitu tržišta.

On bi želeo da oživi privredu podsticanjem domaće potrošnje i podrškom nacionalnim ulaganjima u sektore prirodnih resursa, posebno u poljoprivredu, naftu i rudarstvo. Fernandez daje prioritet eksploataciji ležišta Vaka Muerta, ali nije poznato da li razmatra veće učešće države u tom poduhvatu. U isto vreme planira da da veći naglasak na klimatsku politiku i održivi razvoj.

Među promenama unutrašnje politike, Fernandez je spomenuo liberalizaciju pobačaja. U spoljnoj politici obvezao se da će potpunije naglasiti odbranu teritorijalnog suvereniteta, podrazumevajući oživljavanje spora s Velikom Britanijom zbog Folklandskih ostrva, zvanih Malvinas u Argentini. Priznaće i primaće nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja.

Posledično, njegova vlada će se verovatno povući iz Lima grupe, mehanizma za dijalog između odabranih američkih vlada o političkim promenama u Venezueli, i odbaciće američke pokušaje vršenja pritiska na zemlje u regiji. Umesto toga, Fernandez će pozvati na dijalog s liderom Venecuele Nikolasom Madurom i ojačati saradnju sa levim partnerima, posebno meksičkom vladom predsednika Andreasa Manuela Lopeza Obradora. Fernandez će stajati i uz političare koji su mu ideološki bliski, poput Evo Moralesa, koji je u novembru podneo ostavku na mesto predsednika Bolivije, a zatim pobegao u Meksiko, gde je dobio politički azil, pre nego što se nedavno preselio u Argentinu.

Nova vlada će, međutim, tražiti usku saradnju sa ključnim zemljama kako bi oživela argentinsku ekonomiju i olakšala otplatu duga, pre svega Sjedinjenim Državama, ali i s Kinom. Uprkos različitostima u pogledu odnosa sa brazilskom vladom, Fernandez je tu zemlju spomenuo kao ključnog partnera u regiji zbog političkih i ekonomskih veza. Unutar Merkosura verovatno će se usprotiviti otvaranju novih blokova (npr. Argentina planira da snizi zajedničku spoljnu tarifu). Tokom izborne kampanje kritikovao je sporazum EU-Merkosur i sugerisao da se može pokušati ponovo pregovarati.

Utvrdio je da će dogovorene odredbe naštetiti argentinskom tržištu rada i industrije. Ipak, zainteresovan je za investicijsku saradnju sa partnerima iz EU i njihovu podršku u rešavanju ekonomske krize. Ovo su pokazali sastanci Fernandeza s predstavnicima vlasti u Španiji i Portugalu pre izbora i sa ambasadorima EU u Argentini u novembru.

Prema Fernandezu, glavne promene u smernicama argentinske politike videće se u njegovom ekonomskom konceptu, posebno u povećanju protekcionizma i intervencionizma, kao i većem naglašavanju aktivne socijalne politike.

Sprovodljivost ovog pristupa zavisiće od uspeha u pregovaranju o fleksibilnijim uslovima otplate duga i u privlačenju stranog kapitala. Bliži odnosi s drugim levičarskim vladama i pristup situacijama u Venecueli ili Boliviji povećaće napetost s nekim partnerima, poput Brazila i Sjedinjenih Država, koji su ključni za oporavak argentinske ekonomije.

Fernandezova sklonost razvoju političke saradnje u regiji i negativan stav prema liberalizaciji Merkosura dovešće do sporova unutar bloka. Te bi poteškoće tada mogle da ojačaju dijalog sa Kinom, jednim od najvažnijih argentinskih ekonomskih partnera i zajmodavaca.

Za EU je Argentina jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih partnera u regiji i Fernandezov interes za Uniju će podsticati međusobnu saradnju. Pa ipak, povećavanje zaštite argentinskog tržišta i potencijalne poteškoće u ratifikaciji sporazuma EU-Merkosur biće nepovoljne za preduzeća iz EU.

Na odluku Argentine da prihvati sporazum može, međutim, uticati očekivana brza ratifikacija ostalih članica južnoameričkog bloka. Oni će tada moći s EU da dogovore uslovnu primenu odredbi sporazuma, što bi moglo da oslabi konkurentski položaj argentinskog izvoza u EU.