Iako EU kriza nije nepoznata, poslednjih nekoliko nedelja pokrenule su pitanja koja ističu provaliju između velike ambicije Brisela i njegove sposobnosti.

Stvari su bile toliko loše da su dvojica najviših zvaničnika bloka pozvani da podnesu ostavke, dok se postavljaju ozbiljna pitanja izvršnoj vlasti EU, Evropskoj komisiji.

Neposredni problem je skandal sa Kovid-19 vakcinama. Ranije tokom pandemije, Brisel je shvatio da bi navala za vakcinama mogla dovesti do toga da bogate države članice kupuju ogromne zalihe, a siromašnije nacije da se oslone na svoju dobrotvornu organizaciju. Stupila je i osigurala ugovore sa proizvođačima po boljoj ceni nego što su pojedine zemlje mogle da pregovaraju.

Većina država članica bila je zadovoljna ovom situacijom - sve dok Ujedinjeno Kraljevstvo nije počelo da vakciniše brže od EU. Komisija je odlučila da se pozabavi time objavljivanjem politike koja je pretila stvaranjem granice na ostrvu Irske, rizikujući povratak nasilja. Države članice - ne najmanje članica EU, Irska - bile su besne zbog toga što nisu konsultovane.

"Bilo je neugodnih frustracija pri uvođenju vakcine. Ali kada je Komisija pokrenula mogućnost pokretanja člana 16, sve se otvorilo", rekao je Neale Richmond, irski vladin zastupnik. „Priznali su da nije u redu i poništili su to, ali bože, to je oštetilo autoritet Komisije.“

Zapravo, ranije ove nedelje predsednica Komisije Ursula von der Leien došla je pred Evropski parlament da objasni i više puta joj je rečeno da podnese ostavku. Ona je priznala poslanicima Evropskog parlamenta da je EU napravila greške u nabavci vakcina, rekavši da su oni „zakasnili sa odobrenjem“ i da su „previše optimistični u pogledu masovne proizvodnje“. Takođe je izrazila duboko žaljenje zbog izazivanja zabrinutosti zbog stabilnosti u Severnoj Irskoj.

Uz žaljenjebolove, šef spoljnih poslova Žozep Borelj takođe se suočio sa pozivima da podnese ostavku nakon katastrofalne posete Moskvi u kojoj je EU ponižena na zajedničkoj konferenciji za štampu sa njegovim suparnikom Sergejem Lavrovom. Borelj je bio pod pritiskom da ne putuje u Moskvu nekoliko sati nakon što je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni osuđen na više od dve godine zatvora.

Borelj očigledno nije bio spreman za Lavrovljevo majstorsko korišćenje medija, koristeći pitanja da EU nazove „nepouzdanim partnerom“, jer visoki predstavnik Brisela nije ništa rekao.

"Morate biti spremni kada se sastanete sa ruskim zvaničnicima. Lavrov je dobio tačno ono što je želeo: udarac na EU, izazvati medijsku pomamu i interno izvršiti pritisak na Borelja", rekao je Aleksandar Stub, bivši finski premijer, koji je pristalica Borelja i smatra da je bio u pravu kad je otputovao u Moskvu.

U utorak je sud u Budimpešti potvrdio odluku mađarskog Saveta za medije o uklanjanju poslednje nezavisne radio stanice u zemlji. Članove Saveta za medije bira Mađarska skupština, u kojoj većinu ima stranka Fides premijera Viktora Orbana.

Komesar EU za ljudska prava tvitovao je o "poslednjim Orbanovim napadu na demokratiju", mada, kako su mnogi istakli, tvitovi ne podstiču želeće autokrate da preokrenu politiku.

Krive Brisel

Slaba Komisija uvek znači slabu EU. Ali zašto je Komisija, koja je na papiru najmoćnija evropska institucija, svuda?

Precizna uloga Komisije stalni je izvor kontroverzi. Poverenike predlaže Savet 27 država članica, a zatim ih odobrava Parlament EU. U teoriji, Komisija je birokratsko telo za koje Parlament treba da polaže račune. Međutim, kako je Komisija rasla, postala je i politička struktura.

"Arogancija moći je parališuća. Ova Komisija se ponaša kao vlada i radi sa vladama država članica, dok ih Parlament ne drži odgovornim", rekla je Sophie in 't Veld, holandska poslanica u Evropskom parlamentu. „Činjenica da su se Borelj i von der Lejen izvukli sa ovim greškama podriva celu EU.“

Reč „arogancija“ često se javlja kada se razgovara sa izvorima. "Što se tiče vakcina, oni govore o tome šta bi se moglo izmaći kontroli. Sada za sve što pođe po zlu može Brisel biti okrivljen, iako predstavljanje vode države članice", objasnio je bivši zvaničnik Komisije.

PR Komisije branio je njihovu komunikaciju oko vakcina, ali je prihvatio da su države članice frustrirane brzinom predstavljanja u Izraelu i Velikoj Britaniji. Međutim, naglasili su da je to u velikoj meri kompetencija pojedinih nacija.

Tačno je da nacije imaju različite kvalitete zdravstvenih usluga, a neke će se vakcinisati brže od drugih. Međutim, optuživanje Brisela je popularna zabava evropskih vlada kada stvari pođu po zlu. Činjenica da je Komisija preuzela tako aktivnu ulogu u evropskom programu vakcina i da je istorijski užasna zbog sopstvenog odnosa sa javnošću ostavlja von der Leien i njene podređene ranjivim na kritike.

U mnogim oblastima politike, Komisija nema stvarna ovlašćenja i može delovati samo u organizacionom svojstvu. Bivši zvaničnik dodaje da je "važno da ne zaglavite u davanju velikih izjava u oblastima poput spoljne politike ili moralnog vođstva", dok u stvarnosti nacionalni interesi mogu da vam unište čitav dnevni red.

Druga kritika von der Lejenove komisije je da je preblizu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, dva najuticajnija evropska lidera.

„Služila je u kabinetu Merkelove, a za predsednika je predložio Makron, a da se nije potrudio da vodi kampanju za taj posao“, rekla je Kati Piri, holandska socijaldemokrata u Evropskom parlamentu. "Dobila je svoje odobrenje samo sa devet glasova, oslanjajući se na orbanske poslanike. Kako ona može biti nezavisna kada su u pitanju Francuska, Nemačka ili Mađarska?"

Iako bi bilo grubo svaliti svu krivicu na von der Lejen, istina je da je njena Komisija bliska Savetu, što predstavlja problem onima koji misle da Brisel treba da deluje nezavisno u interesu EU.

Bogate države vladaju

Način na koji moć deluje u Savetu EU često zbunjuje autsajdere. U većini pitanja bogate države pozivaju na to.

"Kada je Grčkoj trebalo da pomogne, Nemačka je bila ta koja je insistirala na štednji. Što se tiče spoljne politike, ekonomski prioriteti Nemačke i Francuske su ti koji prevladavaju zabrinutost za ljudska prava prilikom sklapanja dogovora sa Kinom", rekao je Daniel Kelemen, predsedavajući Jean Monnet Politika Evropske unije na Univerzitetu Rutgers.

Uticaj koji ovo ima na evropsku spoljnu politiku je značajan. "Imate 27 država članica koje deluju u njihovom nacionalnom interesu, imate diplomate koji obaveštavaju novinare o svakoj vašoj izjavi i moraju da koordiniraju spoljnu politiku koja zapravo ne postoji", rekao je Stub, bivši finski premijer.

Piri se složio da „veći deo naše spoljne politike reaguje kada se desi nešto loše“, ali pokazao je prstom posebno na Berlin i Pariz. "Sa Rusijom, Turskom i Kinom dajemo izjave kada postoje kršenja ljudskih prava, ali podvlačimo potrebu za ekonomskom saradnjom. To se neće promeniti sve dok najveće države članice svoje ekonomije stavljaju ispred moralnog imperativa," rekla je.

Još jedna neobična muva Saveta je kako on pruža pojedinim državama članicama moć da ubiju određene politike koje im se ne sviđaju. Jedno od najspornijih pitanja na koje jedna država članica može staviti veto je uklanjanje glasačkih prava nacije putem onoga što je poznato kao postupak iz člana 7.

Ovde se vraćamo u Mađarsku. Tokom protekle decenije, Orban je napao demokratske norme zatirući slobodu štampe, podrivajući pravosuđe i cenzurirajući univerzitete, između ostalog. Komisija, koja vodi veliku utakmicu o vladavini zakona, do danas nije učinila mnogo da bi značajno vladala u Orbanu.

"Kada su zemlje poput Mađarske bile u procesu pridruživanja EU, Brisel je mogao da koristi novac i druge drangulije za izgradnju demokratskih normi. Ali kad jednom uđu, kazne za odstupanje mogu imati implikacije na druge države članice, pa EU više puta malo čini da se kazni loše ponašanje “, kaže Daniel Freund, nemački evropski poslanik.

Problem člana 7 je taj što zahteva jednoglasnost. Poljska, još jedan serijski prestupnik, uvek će imati leđa Mađarske i obrnuto. Ranije ove godine, Komisija je predložila mehanizam vladavine zakona za zadržavanje sredstava iz budžeta EU za države koje krše pravila. Ali kada je došlo do guranja, von der Leien je ustupio ovlašćenje Savetu i, zajedno sa Merkelovom, podvalio ga.

Iako bi inicijalni plan imao da Komisija jednostrano nametne mehanizam i preokrene ga samo ako su države članice glasale kvalifikovanom većinom za to, na državama članicama je sada da ga pokrenu. Sve to znači da se to verovatno nikada neće dogoditi.

Kelemen veruje da je oklevanje Komisije da kažnjava delinkvente sporedni proizvod njene želje da bude više politička. „Tehnokratska komisija bi vrlo lako mogla reći„ prekršili ste pravila pa mi namećemo ovaj mehanizam “. Politička komisija implikacije svog delovanja razmatra u drugom kontekstu “.

EU je hibridni ekosistem koji kada pravilno radi ima izvršnu vlast koja vodi zajedničku politiku u oblastima koje imaju smisla. Zemlje članice zatim oblikuju tu politiku pre nego što je Evropski parlament prouči i odobri.

Međutim, kritičari veruju da je, kako su različite institucije tražile veću moć, Komisija došla u položaj da ima ogromnu moć u briselskom balonu, ali radi po nalogu država članica, dok je Parlament nepoštovan i podrivan.

Mnogi evrofili očajnički žele reformu koja Evropu čini pogodnijom za svrhu. Gledano spolja, na EU se često gleda kao na pozitivan projekat izgrađen na ideji jedinstva nakon vekova sukoba. Ipak, mnogi koji su ih bolje pogledali veruju da je EU onakva kakva je sada, čija je unutrašnja borba za moć sprečava da postane istinska globalna sila u 21. veku.

I dok kontinent pokušava da se kreće panevropskim krizama u najizazovnijem trenutku u istoriji bloka, teško je izbeći osećaj da niko nije glavni.