U OPASNOSTI JE SOCIJALNI MIR NEMAČKE Dramatična situacija zbog ruskog gasa, ministar ekonomije se kraće tušira

Ogroman porast cena gasa izazvan prošlomesečnim potezom Rusije da naglo smanji isporuke Nemačkoj gurnuo je najveću evropsku ekonomiju u najgoru energetsku krizu od šoka cena nafte 1973. godine. Uvoznici gasa i komunalna preduzeća bore se za opstanak dok računi potrošača rastu, uz neka upozorenja o rastućem trenju.

„Situacija je više nego dramatična“, rekao je Aksel Gedaško, šef federacije nemačkih stambenih preduzeća GdV.

„Socijalni mir Nemačke je u velikoj opasnosti. Kako tenzije oko ruskog rata u Ukrajini eskaliraju, zvaničnici strahuju da bi situacija mogla da se pogorša. Rusija u ponedeljak zatvara svoj glavni gasovod do Nemačke, Severni tok 1, zbog 10 dana planiranog održavanja.

Mnogi u Berlinu strahuju da se nikada neće ponovo otvoriti. Nemačka je prošlog meseca napravila ključni korak ka racionalizaciji gasa, kada je ministar ekonomije Robert Habek aktivirao drugu fazu plana za vanredne situacije sa gasom.

„Situacija na tržištu gasa je napeta i, nažalost, ne možemo da garantujemo da se neće pogoršati“, rekao je on u utorak. „Moramo biti spremni da situacija postane kritična.

Habek, koji kaže da se sada kraće tušira, apelovao je na stanovništvo da štedi energiju — a opštine i vlasnici nekretnina su poslušali poziv. Vonovia, najveći stambeni stanodavac u zemlji, u četvrtak je rekao da će sniziti temperaturu centralnog grejanja na gas svojih stanara na 17 stepeni između 23 sata i 6 sati ujutru. Rečeno je da će ta mera uštedeti 8 odsto troškova grejanja.

Stambeno udruženje u saksonskom gradu Dipoldisvalde, u blizini granice sa Češkom, otišlo je ove nedelje korak dalje, rekavši da smanjuje snabdevanje stanarima toplom vodom. Od sada mogu da se tuširaju samo toplom vodom između 4:00-8:00, 11:00-13:00 i 17:00-21:00 sati.

„Kao što smo najavili na našoj generalnoj skupštini, moramo da štedimo za zimu“, piše u obaveštenju u pogođenim mestima. Takve mere bi mogle da postanu rutinske u narednim nedeljama.

Helmut Dedi, predsednik Nemačke asocijacije gradova i gradova, rekao je da „celo društvo“ sada mora da smanji potrošnju energije, štedeći leti „da bismo zimi imali tople stanove“.

„Svaki kilovat-sat koji uštedimo pomaže da se skladište gasa još malo napuni“, rekao je on. Dedi je apelovao na gradska veća širom zemlje da preduzmu hitne mere. Imao je nekoliko predloga: noću isključiti semafor; isključiti toplu vodu u zgradama veća, muzejima i sportskim centrima; podesiti klima uređaje; i prestati da osvetljavaju istorijske građevine. Neki su već preduzeli slične mere.

Okrug Lan-Dil, u blizini Frankfurta, od sredine septembra isključuje toplu vodu u svojih 86 škola i 60 teretana, potez za koji se nada da će uštedeti 100.000 evra troškova energije, a Diseldorf je privremeno zatvorio ogroman bazen kompleks, Munster-Therme.

U međuvremenu, Berlin je ugasio termostat na otvorenim bazenima, snizivši njihovu temperaturu za 2 stepena. U zapadnoj Nemačkoj, Keln prigušuje svoju uličnu rasvetu na 70 odsto pune snage od 23 sata.

Stanovnici takođe preduzimaju akcije štednje, ponovo aktiviraju peći i kamine na drva. Raste prodaja ogrevnog drveta, peleta i uglja, kao i gasnih kanistera i patrona. Nejasno je koliko će ovakve mere ublažiti uticaj većih računa za grejanje.

GdV je saopštio da će rat u Ukrajini podići cene energije za potrošače za između 71 i 200 odsto, što predstavlja dodatne godišnje troškove između 1.000 i 2.700 evra za domaćinstvo za jednu osobu i do 3.800 evra za četvoro ljudi, u poređenju sa nivoima iz 2021.

Troškovi bi se mogli još više povećati kao rezultat novog zakona koji bi prošao kroz nemački parlament. Ovo bi omogućilo vladi da uvede vanrednu taksu za sve potrošače gasa kako bi se trošak viših cena ravnomernije rasporedio.

Osmišljen je da spreči da uvoznici gasa postanu nelikvidni, za koji ministri strahuju da bi mogao da izazove krah celog sektora u stilu "Lehman Brothers"-a. "Uniper", najveći uvoznik ruskog gasa u Nemačku, već je u pregovorima sa zvaničnicima o državnoj pomoći za koju stručnjaci kažu da bi mogao da iznosi čak 9 milijardi evra.

Nemački potrošači — i industrijski i stambeni — smanjuju potrošnju energije. Studija Herti škole u ​​Berlinu kaže da je potrošnja industrijskog gasa pala za 11 odsto u martu i aprilu ove godine, u poređenju sa istim periodom 2021. godine, i za 6 odsto u privatnim domaćinstvima.

Mnogo više treba da se uradi, rekao je Lion Hirth, jedan od koautora studije.

„Pad potražnje koji smo do sada videli, nažalost, daleko je od adekvatnog da u potpunosti zatvori jaz u snabdevanju koji nam preti ove zime“, rekao je on.

U svom apelu nemačkim opštinama ove nedelje, Dedi je izneo sličnu poentu.

„Situacija je veoma ozbiljna“, rekao je on. "Već je jasno da ćemo morati da napustimo našu zonu komfora."
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI