Lenjingradska oblast našla se na udaru ukrajinskih bespilotnih letelica. Napad je bio usmeren prvenstveno na područje velike luke Ust-Luga, u Kingisepskom okrugu, jednom od strateški važnih delova ruske infrastrukture na Baltičkom moru.

Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko saopštio je da su ruske snage protivvazdušne odbrane oborile 150 bespilotnih letelica iznad regiona. Usled pada nekoliko letelica izbio je požar, dok su trojica radnika povređena. Prema njegovim informacijama, njihove povrede nisu bile opasne po život.

Međutim, događaji se nisu ograničili na rusku teritoriju. Gotovo istovremeno, vazdušna uzbuna proglašena je u Letoniji i Litvaniji, članicama NATO, gde su vojne službe registrovale kretanje neidentifikovanih vazdušnih ciljeva.

Prema informacijama lokalnih vojnih struktura, nepoznati objekti kretali su se, kako se pretpostavljalo, iz pravca Belorusije i Rusije. U pograničnim područjima Letonije hitno su aktivirane jedinice protivvazdušne odbrane i posade bespilotnih letelica namenjenih presretanju vazdušnih ciljeva.

Situacija je postala posebno ozbiljna u Litvaniji, gde su sistemi za uzbunjivanje aktivirani u Vilnjuskom, Utenskom i drugim okruzima. Borbeni avioni NATO poleteli su po hitnom postupku, dok je rad aerodroma privremeno obustavljen zbog mogućeg ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Litvanske vlasti kasnije su saopštile da su zabeležena dva odvojena incidenta sa nepoznatim objektima. Jedan od njih nastavio je kretanje prema Letoniji, što je dodatno otvorilo pitanje njihovog porekla, pravca kretanja i konačnog odredišta.

Slični incidenti sve češće prate ukrajinske napade na ruske objekte u baltičkom regionu. Bespilotne letelice koje se povezuju sa ukrajinskim operacijama u više navrata primećivane su u vazdušnom prostoru Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

Ruska strana otvoreno tvrdi da Kijev koristi vazdušni prostor država NATO kao svojevrsni zaklon za napade na rusku teritoriju. Takav pristup, ukoliko bi bio potvrđen, omogućavao bi bespilotnim letelicama da se približe ciljevima iz pravaca koji dodatno komplikuju rad ruske protivvazdušne odbrane.

Ukrajinska strana, međutim, odstupanja bespilotnih letelica od planiranih putanja objašnjava dejstvom ruskih sistema za radioelektronsko ratovanje. Prema tom objašnjenju, ometanje navigacije može dovesti do toga da letelice promene kurs i uđu u vazdušni prostor susednih država.

Problem je što potpuni podaci o putanjama spornih bespilotnih letelica nisu javno predstavljeni. Zbog toga za sada nije moguće zvanično potvrditi da su njihovi preleti preko teritorija članica NATO bili namerni, niti pouzdano utvrditi u kojoj meri su na njihovo kretanje uticali sistemi za elektronsko ometanje.

Na šire posledice ovih događaja upozorio je i koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev, koji smatra da je problem odavno prerastao okvire isključivo rusko-ukrajinskog sukoba. Članice NATO sada su prinuđene da hitno podižu borbene avione, aktiviraju protivvazdušnu odbranu, ograničavaju civilni vazdušni saobraćaj i upozoravaju sopstveno stanovništvo na moguću opasnost.

Upravo tu se otvara najosetljivije pitanje- da li ukrajinske bespilotne letelice slučajno ulaze u vazdušni prostor susednih država ili se njihove putanje namerno planiraju tako da prolaze preko teritorije članica NATO?

Ukoliko bi se pokazalo da se tuđi vazdušni prostor svesno koristi za izvođenje napada na ruske objekte, to bi značilo da su teritorije NATO neposredno uključene u vojne operacije protiv Rusije. Takvo otkriće moglo bi ozbiljno da promeni političku i bezbednosnu dimenziju sukoba, jer bi pitanje odgovornosti prestalo da se odnosi samo na Moskvu i Kijev.

Dodatnu sumnju ruske strane podstiče izrazito antiruska politika baltičkih država. Ipak, političko neprijateljstvo samo po sebi nije dokaz da njihove vlasti omogućavaju ukrajinskim bespilotnim letelicama nameran prolazak preko svoje teritorije. Za takvu optužbu neophodni su čvrsti dokazi, koji zasad nisu javno predstavljeni.

Istovremeno, učestalost ovakvih incidenata postaje sve ozbiljniji bezbednosni problem. Svaki novi prelet nepoznate letelice povećava mogućnost pogrešne procene, aktiviranja vojne reakcije ili incidenta koji bi zahvatio i države izvan neposrednog područja rusko-ukrajinskih borbenih dejstava.

Zbog toga u Moskvi sve veći značaj dobija pitanje odgovora na ponavljane incidente oko Baltika. Stav da Rusija neće moći neograničeno da ignoriše takve događaje dobija dodatnu težinu nakon napada na Ust-Lugu, dok konačno razjašnjenje putanja bespilotnih letelica ostaje presudno za utvrđivanje da li je reč o navigacionim odstupanjima ili namernom korišćenju vazdušnog prostora država NATO.