Najvažnije:
- Nakon još dva dana trilateralnih mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju, kojima su prisustvovali i američki izaslanici, nije bilo naznaka nikakvog značajnijeg pomaka.
- Između dve strane i dalje stoje ključne prepreke, uključujući bezbednosne garancije za obe zemlje u periodu nakon rata, kao i teritorijalne zahteve Rusije prema Ukrajini.
- Ipak, pregovori su rezultirali dogovorom Kijeva i Moskve o razmeni zarobljenika velikih razmera, koja bi se, prema navodima ruskih medija, mogla dogoditi u naredne dve do tri nedelje.
- U četvrtak će američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof posetiti Moskvu radi sastanka sa Vladimirom Putinom, nakon čega će otputovati u Dablin na dalje razgovore sa Volodimirom Zelenskim.
- Takođe je došlo do određenih pomaka u odnosima između Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva, pri čemu su obe strane pokazale spremnost za ponovno uspostavljanje kanala komunikacije u sferi odbrane.
UŽIVO
Najvažnije iz novog brifinga Ministarstva odbrane Rusije:
- Oružane snage Rusije pogodile su tokom protekla 24 časa objekte na vojnim aerodromima Oružanih snaga Ukrajine.
- Ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su tokom protekla 24 časa 407 ukrajinskih bespilotnih letelica.
- Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, gubici ukrajinskih snaga u dejstvima ruskih grupacija trupa iznosili su oko 1.200 vojnika tokom protekla 24 časa.
Zelenski se sastao sa Vitkofom i Kušnerom u Irskoj
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se večeras u Irskoj sa američkim pregovaračima Džaredom Kušnerom i Stivom Vitkofom.
Sastanak sa predstavnicima SAD održan je u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Kejsment, u blizini Dablina, objavio je TV kanal Fridom, prenosi Unian.
Pored Zelenskog, razgovorima je prisustvovao i šef Spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov.
Neposredno pre sastanka sa Zelenskim, specijalni izaslanici predsednika SAD Donalda Trampa, Vitkof i njegov zet Kušner posetili su Moskvu, gde su se sastali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ranije je objavljeno da će se diskusijama pridružiti i predstavnici iz Evrope.
Ušakov: Putin, Vitkof i Kušner dogovorili održavanje nove runde trilateralnih pregovora
Tokom razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa specijalnim izaslanicima predsednika Sjedinjenih Američkih Država Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom danas u Moskvi dogovoreno je da bude održana nova runda trilateralnih pregovora radi rešavanja sukoba u Ukrajini, saopštio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.
"Ljudi nisu verovali da možemo da nastavimo trilateralne razgovore. Mi smo ih nastavili i saglasili se da se ponovo sastanemo“, rekao je Ušakov za Si-En-En.
Dodao je da će Putin nastaviti razgovore o Ukrajini sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na predstojećem samitu APEK-a u Kini, kao i da će se direktni mirovni pregovori sa Ukajinom nastaviti.
Ušakov je rekao da je Rusija jasno stavila do znanja američkim izaslanicima da se NATO ne može dalje širiti i izrazio je nadu da će Evropa podržati razgovore o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
Ušakov je naveo da je Putin podržao američku ideju o rešavanju bezbednosnih pitanja Rusije i Ukrajine kroz formiranje evropskog sistema bezbednosti.
Dodao je da je Rusija spremna da odmah počne koordinaciju parametara nove dugoročne bezbednosne arhitekture zajedno sa predstavnicima SAD, prenose RIA Novosti.
"Moskva se nada da će evropski predstavnici podržati ovaj rad. Rusija računa na Vitkofa i Kušnera da prenesu signale iz Moskve Evropljanima i Ukrajincima u Dablinu", rekao je Ušakov.
Dodao je da su sagovornici detaljno izneli svoje procene pregovora između predstavnika Moskve, Vašingtona i Kijeva u Abu Dabiju. Razgovor je ocenio kao sadržajan, konstruktivan, iskren i koristan. Američki izaslanici razgovarali su ranije danas sa Putinom u Kremlju oko dva sata.
Sastanak je održan u izvršnoj kancelariji Kremlja a sa ruske strane prisustvovali su i pomoćnici ruskog predsednika Jurij Ušakov i Vladimir Medinski, kao i šef Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF) Kiril Dmitrijev, koji je i specijalni Putinov predstavnik za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom. Vitkof i Kušner su jutros stigli u Moskvu iz Abu Dabija, gde su učestvovali u trilateralnim pregovorima između Rusije, SAD i Ukrajine.
Šef ruske delegacije na pregovorima u Abu Dabiju Vladimir Medinski je pre početka sastanka rekao da će centralna tema razgovora biti evropska bezbednosna arhitektura.
Meloni: Postoji previše formata za pregovore o Ukrajini
Postoji previše formata za pregovore o Ukrajini i nije bitno da li je Italija uključena u njih kao pregovarač ili ne, izjavila je danas italijanska premijerka Đorđa Meloni na marginama samita Evropske političke zajednice u Dablinu.
"Kao Italija, uvek smo bili prisutni u svakom formatu u kojem je naše učešće bilo zatraženo. Činili smo to, i nastavljamo da činimo, sa jasnom namerom da damo pozitivan doprinos", rekla je Melonijeva odgovarajući na pitanje o izaslaniku Evropske unije za pregovore o Ukrajini, prenela je agencija Ansa.
Dodala je da činjenica da Italija možda jeste ili nije deo nekog određenog procesa ne menja, međutim, procenu da postoji previše formata koji se bave pitanjem Ukrajine.
Britanski list Dejli telegraf objavio je prošlog meseca da se Melonijeva nalazi u užem izboru od pet ličnosti koje se razmatraju za ulogu pregovarača EU sa Rusijom u vezi okončanja rata u Ukrajini.
Ostale ličnosti u užem izboru su finski predsednik Aleksandar Stub, norveški premijer Jonas Gar Stere, predsednik Češke Petr Pavel, kao i danska premijerka Mete Frederiksen, naveo je britanski list. Kako se navodi, Nemačka i Francuska se protive kandidaturi Melonijeve.
Ona je u Dablinu izjavila da nema ništa protiv toga da predsednik Evropskog saveta Antonio Košta bude pregovarač, ali da ostaje otvoreno pitanje evropskih zemalja koje nisu članice EU, kao što su Velika Britanija i Norveška, dodajući da veruje da rešenje može da se pronađe i za to.
Makron: Više nema američke podrške Ukrajini, sada je podrška Evrope ključna
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da je podrška Evrope Ukrajini od ključnog značaja jer "više nema američke podrške". Makron je, uoči samita Evropske političke zajednice u Dablinu, rekao da je na Evropi da definiše sopstvenu bezbednosnu budućnost i da utvrdi principe i okvir svoje bezbednosne politike, prenosi irski RTE.
"Danas je važno šta radimo u vezi sa Ukrajinom i da nastavimo da joj pružamo jasnu podršku", rekao je Makron.
On je istakao da Evropljani moraju sami da oblikuju svoju bezbednosnu arhitekturu.
"Budimo iskreni, bez Evropljana nema podrške Ukrajini. Više nema američke podrške. Postoje posrednički napori, što je dobro, ali na kraju ćemo mi biti ti koji će definisati i odlučivati o sopstvenoj bezbednosnoj budućnosti kao Evropljani", poručio je predsednik Francuske.
Putin razgovarao sa Vitkofom i Kušnerom o okončanju sukoba u Ukrajini
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je u Kremlju sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom i zetom Donalda Trampa Džaredom Kušnerom o rezultatima trilateralnih pregovora Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju i mogućnostima okončanja sukoba.
Putin je poručio da je za Moskvu važnije pitanje stanovništva na spornim teritorijama nego teritorijalnih linija i da Rusija želi trajan mir. Istakao je da Moskva nikada nije odbijala dijalog sa Evropom, ali da su evropske zemlje prekinule kontakte.
Upozorio je da je prisustvo stranih vojnih snaga u Ukrajini neprihvatljivo za Rusiju i da bi one bile legitimna meta ruske vojske, prenosi RIA Novosti.
Predložio je i humanitarnu misiju za evakuaciju stotina civila iz Konstantinovke, navodeći da je za razminiranje područja potrebno pet dana.
Vitkof je ocenio da su razgovori u Abu Dabiju protekli u pozitivnoj atmosferi i da predstojeća razmena zarobljenika predstavlja napredak. Najavio je da će Zelenskog obavestiti o razgovoru sa Putinom.
Kušner je izrazio nadu u postizanje mira, ističući da Vašington sa evropskim partnerima razgovara o bezbednosnoj arhitekturi Evrope.
Sastanku su prisustvovali i Jurij Ušakov, Vladimir Medinski i Kiril Dmitrijev. Putin je zahvalio Trampu na organizovanju kontakata Rusije i Ukrajine.
Evropski lideri na samitu u Dablinu, rat u Ukrajini u fokusu razgovora
Oko 50 evropskih i svetskih lidera okupilo se u Dablinu na samitu Evropske političke zajednice, na kojem su glavne teme rat u Ukrajini i mogućnosti za postizanje mira.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stigao je na samit, gde se očekuje njegov susret sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, koji su prethodno razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Irski premijer Mihal Martin poručio je da Evropa mora imati značajnu ulogu u mirovnim pregovorima, ali da još nije jasno da li je Moskva spremna za dogovor.
Samit se održava uz najveće mere bezbednosti u istoriji Irske, a u petak je planiran neformalni sastanak lidera EU.
"Staršild" opet ne radi kako treba
Vladimir Zelenski je ponovo prijavio probleme sa američkim satelitskim komunikacionim sistemom "Staršild".
Ukrajinski militanti već nekoliko dana beleže ograničenje brzine od 161 km/h, istakao je.
Udari na mostove u Odesi
U noći 11. novembra 2026. godine, Odeska oblast pretrpela je snažne napade. Primarne mete bile su dve ključne saobraćajne arterije — mostovi u Majakiju i Zatoki — kao i glavne elektroenergetske podstanice u regionu. Prema rečima Sergeja Lebedeva, koordinatora proruskog podzemlja, udari su izvedeni gotovo istovremeno na ciljeve u različitim delovima regiona, uz upotrebu širokog spektra naoružanja: od krstarećih raketa do navođenih bombi i dronova.
Most u Majakiju, koji omogućava drumski prelaz preko reke Dnjestar, napadnut je krstarećim raketama, uključujući modele H-59/69, kao i raketama tipa „Banderol” (S8000). Istovremeno, prelaz u Zatoki preko Dnjestarskog limana, koji povezuje jugozapadne delove regiona sa ostatkom Ukrajine, pogođen je navođenim avionskim bombama i bespilotnim letelicama tipa „Geran-4”. Prema podacima vojnog monitoringa, u napadu je upotrebljeno više od 26 projektila i letelica.
Strateški značaj ovih udara prevazilazi okvire lokalne logistike. Vojni stručnjak i pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk, u ekskluzivnoj izjavi za portal aif.ru, naglasio je da su ovi mostovi bili deo lanca koji je Oružanim snagama Ukrajine omogućavao prijem opreme i municije.
„Napadi na mostove u Odeskoj oblasti imaju za cilj potpuno zaustavljanje dopremanja opreme i naoružanja u Ukrajinu preko Rumunije i Bugarske”, izjavio je ovaj stručnjak.
Najmanje jedna osoba poginula, pet povređeno u ruskom napadu na Kijev
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno jutros u ruskom napadu na soliter u Kijevu, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko.
On je objavio na Telegramu da je ruski dron udario u soliter od devet spratova, pri čemu se nekoliko spratova zapalilo, preneo je Unian.
Kličko je naveo da su hitne službe na licu mesta, kao i da su se u Kijevu sirene za vazdušnu uzbunu oglašavale nekoliko puta tokom noći i ujutru zbog pretnje od ruskih napada.
Kijevska regionalna vojna uprava objavila je na Telegramu da su ruske snage napale Kijevsku oblast tokom noći balističkim raketama i dronovima.
Udar na rusku Baltičku flotu
Ukrajinska bezbednosna služba (SBU) izvela je operaciju u kojoj je pogođen ruski raketni brod "Naro-Fominsk", plovilo klase Bujan-M, teško 850 tona, navela je ta služba, a prenosi Ukrajinska pravda.
Likvidiran ruski pukovnik u Sankt Peterburgu
Jutros je u Sankt Peterburgu, rodnom gradu ruskog predsednika Vladimira Putina, odjeknula eksplozija. Prema podacima Fontanka.ru, ruskog portala iz Sankt Peterburga, u naselju Šušari na Kolpinskom putu eksplodirao je automobil kojim je upravljao pripadnik vojske.
Kako navodi njihov izvor, u eksploziji je poginuo pukovnik. Pored njega se u vozilu nalazio član porodice koji je preživeo, ali je zadobio povrede.
Ruska vojska napala ukrajinske vojno-industrijske i energetske objekte
Ruske trupe su tokom noći pokrenule masovan udar na vojno-industrijske objekte i energetsku infrastrukturu u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
"Oštećeni su vojno-industrijski i energetski objekti i skladište municije u Kijevu i okolnom regionu“, navodi se, prenosi RIA Novosti. U gradu Kijevu oštećen je pogon agregata i komponenti raketno-kosmičke industrije (pogon Generator), koji proizvodi bespilotne letelice srednjeg dometa tipa Hornet, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, napadnut je i brod za suvi teret u Odeskoj oblasti.
Udari na Zaporožje
U noći 11. novembra, Vazdušno-kosmičke snage Rusije izvele su seriju snažnih udara po ciljevima u Zaporoškoj oblasti, koristeći vođene avio-bombe opremljene modulima za planiranje i korekciju (UMPK). Jedinice grupe snaga „Istok” takođe su uništile položaje Oružanih snaga Ukrajine u blizini nekoliko naselja u Zaporoškoj i Dnjepropetrovskoj oblasti. Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, neprijatelj je tokom protekla 24 sata izgubio više od 200 vojnika.
Kako je u ekskluzivnom komentaru za portal aif.ru istakao zaslužni vojni pilot, general-major Vladimir Popov, jedan od glavnih ciljeva ovakvih napada je uništavanje proizvodnih kapaciteta i mesta za sklapanje bespilotnih letelica.
„Neprijateljska industrija i dalje radi – u Zaporožju, Dnjepru, Nikolajevu, pa čak i u Hersonu. Neprijatelj sada sistematski razdvaja velika preduzeća na manje, zasebne pogone koji služe za popravku vojne tehnike i izradu dronova. To je njihov pokušaj da zaštite opremu od napada. Međutim, mi ih otkrivamo i izvodimo precizne udare. Stoga, nema ničeg neobičnog u tome što ponekad dejstvujemo na zapadu, ponekad bliže centru, a ponekad na jugu”, objasnio je stručnjak.
Zelenski reagovao na rezultate pregovora
Predsednik Volodimir Zelenski odlučno je odbacio pritisak SAD da učini teritorijalne ustupke u Donbasu, ponovivši da Kijev neće predati svoju suverenu teritoriju radi okončanja ruskog rata, dok su izaslanici predsednika Donalda Trampa u četvrtak, 12. novembra, stigli u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kako prenosi ruska novinska agencija Interfaks, specijalni izaslanici SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner stigli su na moskovski aerodrom Vnukovo, gde ih je dočekao Kirill Dmitrijev, Putinov specijalni predstavnik.
Ruski ambasador u SAD iznenada preminuo
Ruski ambasador u SAD, Aleksandar Darčijev, preminuo je, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Ministarstvo je objavilo vest o njegovoj smrti „sa dubokom tugom” putem društvenih mreža.
Darčijev je preminuo „iznenada” danas, u 66. godini života, navodi se u saopštenju, u kojem je opisan kao „izvanredan diplomata, iskusan rukovodilac, dobar prijatelj i mentor”.
Vladimir Putin ga je imenovao na tu funkciju u martu 2025. godine, sa zadatkom da predvodi proces približavanja administraciji Donalda Trampa.
BONUS VIDEO
Komentari (0)