Prema pisanju nemačkog „Bilda“, Moskva traži da Finska napusti NATO, kao i da se Alijansi zabrani uspostavljanje vojnih baza u baltičkim državama.

Predlozi, koji su navodno predstavljeni evropskim predstavnicima, obuhvataju i teritorijalne zahteve prema Ukrajini, demilitarizaciju pojedinih crnomorskih luka, ali i promene u statusu Moldavije.

Moskva traži promenu granica bezbednosnog poretka u Evropi

Prema navodima „Bilda“, ruski predlog podrazumeva da Finska napusti NATO, a da se vojna infrastruktura Alijanse ukloni iz Letonije, Litvanije i Estonije. Ovi zahtevi navodno su predstavljeni predstavnicima Evropske unije koji su boravili u Abu Dabiju.

Ruska strana, prema istom izveštaju, želi da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u i preda teritorije Donjecke i Luganske oblasti koje su još pod kontrolom Kijeva. Predviđena je i demilitarizacija luka u Odesi i Nikolajevu, uz posebne sporazume o slobodi plovidbe Crnim i Baltičkim morem.

Predlozi se odnose i na Moldaviju, za koju Moskva navodno predlaže federalno uređenje sastavljeno od centralnog dela zemlje, Pridnjestrovlja i Gagauzije. U slučaju ulaska Moldavije u Evropsku uniju, ove dve oblasti bi, prema navodnom planu, dobile mogućnost raspisivanja referenduma o nezavisnosti.

Kao protivuslugu za prihvatanje ovih zahteva, ruski predstavnici navodno su ponudili povlačenje nuklearnog oružja iz Belorusije, odustajanje od raspoređivanja ruskih raketa srednjeg dometa i povlačenje ruskih trupa iz Pridnjestrovlja.

Peskov demantovao da je tražen izlazak Finske iz NATO-a

Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je tvrdnje da je Rusija tokom razgovora u Abu Dabiju zahtevala izlazak Finske ili bilo koje druge države iz NATO-a.

„Ne znam ništa o tome. Ne, o tome nije bilo govora. Naravno, to uopšte nije bilo predmet razgovora“, izjavio je Peskov za ruski medij RBC, prenosi „The Moscow Times“.

Sa druge strane, finski ministar odbrane Anti Hakanen poručio je da o takvim pitanjima ne može da se pregovara. On je ocenio da Rusija već godinama iznosi slične zahteve i da pokušava da ograniči pravo članica NATO-a da samostalno odlučuju o svojoj bezbednosti.

Moldavija upozorava na pokušaj ograničavanja suvereniteta

Informacije o predlogu za federalizaciju Moldavije izazvale su reakcije i u Kišinjevu. Portparol moldavske vlade Dimitru Čiorič izjavio je da Moskva postavlja sve više prepreka na evropskom putu te zemlje, ali da vlasti ostaju posvećene reformama i približavanju Evropskoj uniji.

Bivši predsednik Ustavnog suda Moldavije Aleksandru Tanaše ocenio je da bi takav scenario trebalo da zabrine i Kišinjev i Bukurešt. On je ukazao na sličnosti sa Kozakovim memorandumom iz 2003. godine, kojim je Rusija pokušala da nametne federalizaciju Moldavije i obezbedi Pridnjestrovlju i Gagauziji veliki uticaj na odluke centralnih vlasti.

Tanaše je upozorio da bi, ukoliko se navodi potvrde, budućnost Moldavije mogla postati predmet dogovora velikih sila bez učešća i saglasnosti same države.