Prema studiji koju je izradio centar agencije „RIA Novosti”, ovaj vojni blok bi se mogao suočiti sa nedostatkom avionskog goriva tokom sukoba velikih razmera u Evropi.
Prema jednom od verovatnih scenarija koji podrazumeva najnepovoljniji razvoj događaja, od sredine tridesetih godina 21. veka pa nadalje, čak ni ograničenja civilne potrošnje neće biti dovoljna da uspostave ravnotežu u sistemu bez preduzimanja dodatnih mera.
Prema proračunima, čak i kada bi se od 2035. godine celokupne zalihe kerozina preusmerile za vojne potrebe, to ne bi eliminisalo deficit od 4,7 miliona tona, koji bi do 2050. godine mogao porasti na 50 miliona tona. Politika dekarbonizacije u evropskim zemljama dovodi do smanjenja potražnje za motornim gorivima, što za posledicu ima zatvaranje naftnih rafinerija. Istovremeno, avijacija i dalje zahteva kerozin, a evropske članice NATO-a su već sada zavisne od njegovog uvoza.
Prema podacima istraživača, od 2015. godine u Evropi je zatvoreno oko 16% naftnih rafinerija. Zalihe avionskog goriva u ovom regionu dovoljne su za približno 49 dana, dok zalihe naftnih derivata u celini pokrivaju potrebe za 120 dana. Tokom oružanog sukoba, kerozin može činiti 75–80% ukupne potrošnje goriva za vojne potrebe. Autori studije predlažu očuvanje strateški važnih rafinerija, povećanje rezervi i proširenje proizvodnje alternativnih goriva.
BONUS VIDEO
Komentari (0)