Blokada Ormuskog moreuza, iscrpljivanje zaliha i prekid važnog saudijskog naftovoda pojačavaju strah od novog talasa poskupljenja goriva. Rukovodioci naftnih kompanija, prema pisanju Volstrit žurnala, upozoravaju da je kriza već počela, dok mehanizmi koji su mesecima ublažavali posledice poremećaja u snabdevanju sve više slabe.

Države su posezale za strateškim rezervama, kompanije trošile komercijalne zalihe, a dodatne količine obezbeđivane su sa tankera. Istovremeno je Kina smanjila kupovinu na međunarodnom tržištu i tako ublažila pritisak na ograničenu ponudu.

Sada, međutim, i taj prostor za odbranu od poskupljenja postaje sve uži.

Rezerve se tope, upozorenja sve ozbiljnija

Virt je upozorio da su rezervne količine koje su tokom prvih meseci krize sprečavale još snažniji skok cena praktično potrošene.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju koje prenosi izvor, globalne vidljive zalihe nafte u avgustu su smanjene za još 95 miliona barela. Od februara je ukupno povučeno oko 507 miliona barela, odnosno prosečno 2,8 miliona dnevno.

To znači da tržište sve teže nadoknađuje manjak u snabdevanju, dok novi prekidi dodatno povećavaju pritisak.

Udar i na pravac koji zaobilazi Ormuz

Ormuski moreuz ostaje središte krize. Pre rata kroz taj prolaz transportovana je približno petina svetske nafte, dok je tokom sukoba saobraćaj sveden na minimum.

Saudijska Arabija zato se oslonila na naftovod Istok–zapad, dug oko 1.200 kilometara. Njime se nafta iz istočnih nalazišta doprema do luke Janbu na Crvenom moru, čime se zaobilazi blokirani moreuz.

Međutim, sada je prekinut i taj važan alternativni put.

Saudijske vlasti saopštile su da je naftovod napadnut dronovima lansiranim iz Iraka, posle čega je sistem zatvoren. Prema navodima Rijada, bilo je povređenih i materijalne štete.

Naftovodom je poslednjih meseci transportovano približno između 2,6 i četiri miliona barela dnevno, a u pojedinim periodima i do pet miliona. Prema pisanju AP-a koje prenosi izvor, popravka bi mogla da traje između tri i pet nedelja.

Tržišne procene ukazuju da je neposredno posle napada iz svetske ponude izgubljeno najmanje oko 2,5 miliona barela dnevno.

Nafta poskupljuje, dizel pod posebnim pritiskom

Prema podacima navedenim u izveštaju, cena nafte Brent u utorak premašila je 108 dolara po barelu, dok je američki WTI prešao granicu od 103 dolara.

Goldman Saks upozorava da bi Brent mogao da dostigne 120 do 130 dolara, u zavisnosti od trajanja prekida snabdevanja i brzine obnove saudijske infrastrukture.

Posledice se već osećaju i na tržištu goriva. Volstrit žurnal navodi da je prosečna cena dizela u SAD dostigla rekordnih 6,23 dolara po galonu, dok je benzin porastao na oko 4,32 dolara.

Nedostatak dizela posebno zabrinjava zbog njegove uloge u transportu, poljoprivredi i industriji. Dalji rast troškova goriva mogao bi da pojača pritisak na cenu prevoza i proizvodnje.

Administracija Donalda Trampa probleme opisuje kao privremene i pokušava da poveća ponudu, između ostalog kroz veću proizvodnju u Venecueli i jačanje američkih kapaciteta za preradu.

Poruke iz naftne industrije znatno su opreznije. Virt upozorava da više nema velikih rezervnih količina koje bi brzo mogle da budu puštene na tržište i obore cene.

Prema podacima iz prenetog izveštaja, američke strateške rezerve početkom septembra spustile su se na oko 285,4 miliona barela, najniži nivo od novembra 1982. godine.

Kina ublažila udar, ali koliko još može?

Važnu ulogu u dosadašnjem ublažavanju krize imala je Kina, najveći svetski uvoznik nafte.

Peking je posle izbijanja rata smanjio kupovinu na međunarodnom tržištu i intenzivnije koristio domaće zalihe. Kineski uvoz u drugom kvartalu pao je na 8,1 milion barela dnevno, što je 32 odsto manje nego u prethodnom tromesečju.

U maju i junu uvoz je bio ispod osam miliona barela dnevno, prvi put od 2016. godine, navodi se u izveštaju.

Time je smanjena potražnja upravo u trenutku kada je sa Bliskog istoka stizalo manje nafte. Međutim, ni kineske zalihe nisu neograničene.

Rojters, prema prenetim navodima, izveštava da je Kina u avgustu treći put u četiri meseca trošila više sirove nafte nego što su zajedno obezbeđivali uvoz i domaća proizvodnja. Razlika od oko 640.000 barela dnevno nadoknađivana je iz rezervi.

Kineske rafinerije istovremeno povećavaju preradu, što bi moglo da primora Peking da ponovo pojača kupovinu.

Ukoliko se Kina snažnije vrati na tržište dok dotok nafte sa Bliskog istoka ostane ograničen, svet bi mogao da se suoči sa dodatnim pritiskom na cene goriva.

Izvor: Informer, prema navodima Volstrit žurnala, AP-a, Rojtersa i Međunarodne agencije za energiju.