Prema istraživanju agencije Maskina, koje je obuhvatilo 1.019 ispitanika od 21. do 25. avgusta, 51,3 odsto građana podržava nastavak pregovora sa Briselom, dok je 48,7 odsto protiv. Razlika je dodatno smanjena u odnosu na anketu od 13. avgusta, kada je za nastavak pregovora bilo 52,2 odsto, a protiv 47,8 odsto.

Važno je, međutim, da se na referendumu neće odlučivati direktno o članstvu Islanda u EU. Građani će odlučivati samo o tome da li treba obnoviti pristupne pregovore. Ukoliko dogovor sa Briselom bude postignut, o samom ulasku u EU Island bi naknadno odlučivao na novom referendumu.

Island je pregovore o članstvu suspendovao 2013. godine, nakon četiri godine procesa. Interesovanje za članstvo poslednjih godina ponovo je poraslo, između ostalog zbog povećanih troškova života i promenjene bezbednosne situacije u Evropi nakon početka rata u Ukrajini.

Na raspoloženje građana uticale su i izjave američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj aneksiji Grenlanda, koji se nalazi između Islanda i Severne Amerike. Zagovornici članstva smatraju da bi bliže povezivanje sa EU donelo Islandu dodatnu političku i bezbednosnu sigurnost, dok protivnici upozoravaju na moguće ograničavanje nacionalnog suvereniteta, posebno kada je reč o kontroli ribolovnih područja.

Island je već deo evropskog jedinstvenog tržišta, Šengenskog prostora i Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), zajedno sa Norveškom i Lihtenštajnom. Ipak, kao država koja nije članica EU, nema formalno pravo da učestvuje u donošenju odluka unutar evropskih institucija.

Ukoliko građani u subotu podrže nastavak pregovora, islandsko Ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da bi pregovori mogli da počnu do kraja 2026. godine i budu završeni za 18 do 24 meseca.

Ishod referenduma mogao bi tako da otvori put Islandu ka EU, ali konačna odluka o članstvu još neće biti doneta.