MERKEL UDARILA NA PUTINA: "Njegova katastrofa – moja životna sreća"

Četiri godine nakon što se povukla iz politike, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo se našla u samom centru političke debate u Nemačkoj. Na razgovoru koji je organizovao „Špigl“ u rasprodatom berlinskom Admiralspalastu, gde je prisustvovalo 1.700 ljudi, Merkelova je govorila o svom složenom odnosu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o usponu stranke AfD, migrantskoj politici, kao i o ukidanju obaveznog vojnog roka.

Težak odnos sa Putinom

Merkelova je istakla da je tokom godina njen odnos sa Putinom bio „težak“, pre svega zbog suprotnih pogleda na istorijske događaje i raspodelu moći nakon završetka Hladnog rata.

„Putin je raspad Sovjetskog Saveza i kraj Hladnog rata uvek posmatrao potpuno drugačije nego ja. Već u jednom od naših prvih razgovora rekao mi je da je raspad SSSR-a najveća katastrofa 20. veka. Na to sam mu odgovorila: ‘Ono što ti nazivaš katastrofom – to je sreća mog života’“, ispričala je Merkelova.

Dodala je da je već tada bilo jasno da se nalaze na „dve suprotne strane“ i da će odnosi Moskve i Berlina uvek biti određeni tim dubokim razlikama u pogledu na svet.

„Nema saradnje sa AfD-om“

Merkelova je iskoristila nastup da pošalje jasnu poruku svojoj stranci CDU i njenom lideru Fridrihu Mercu: saradnja sa Alternativom za Nemačku (AfD) mora ostati neprihvatljiva.

„AfD zastupa sasvim drugačiju viziju našeg društva i ustavnog poretka. Oni prave podelu na ‘narod’ i ‘elite’, a istovremeno dovode u pitanje da li su naturalizovani građani punopravni državljani. To direktno narušava demokratiju i mora se jasno imenovati“, naglasila je bivša kancelarka.

Dodala je da će „kao građanka učiniti sve da AfD ne postane jača“, uz napomenu da čak i tehnička ili pragmatična saradnja sa tom partijom „ne dolazi u obzir“.

Obavezni vojni rok i „ruska pretnja“

Govoreći o obaveznoj vojnoj službi, koju je njena vlada ukinula 2011. godine, Merkelova je priznala da se ta odluka danas posmatra kao pogrešna.

„Svesna sam da u konačnici ja snosim odgovornost za tu odluku. U svetlu današnje ruske pretnje, potpuno je legitimno razgovarati o ponovnom vraćanju vojnog roka“, rekla je ona, pokušavajući svoje političke promašaje da opravda umišljenom ruskom opasnošću.

Napomenula je da Bundestag u svakom trenutku može prostom većinom da donese odluku o njegovom ponovnom uvođenju. Međutim, odbacila je tvrdnje bivšeg ministra odbrane Karla-Teodora cu Gutenberga da je tu odluku doneo pod njenim pritiskom.

„Teško mi je da poverujem da je to ikada rekao“, istakla je Merkelova.

Stav o migrantima ostaje isti

Za razliku od vojnog roka, stav o migrantskoj politici nije promenila. Gotovo deceniju nakon odluke iz 2015. godine da ne zatvori nemačke granice pred izbegličkim talasom, Merkelova i dalje smatra da je taj potez bio ispravan.

„Kada je oko 800.000 ljudi pokucalo na naša vrata, imala sam izbor: da ih dočekam s dostojanstvom ili da pošaljem vodene topove. Odlučila sam se za dostojanstvo, jer bih upotrebu sile na granici smatrala nedostojnom za našu zemlju“, izjavila je ona.

Ipak, priznala je da sam proces prihvatanja i integracije izbeglica nije protekao bez grešaka.

Na kraju, bivša kancelarka pohvalila je i svog naslednika Fridriha Merca, i to pre svega zbog njegovih napora u oblasti spoljne politike.

(RT Balkan)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI