Zapadne zemlje nastavljaju da povećavaju vojnu podršku Ukrajini, uključujući sredstva sposobna da pogađaju ciljeve daleko iza linije fronta. Takav razvoj događaja, prema Vadovoj proceni, opasno približava Evropu direktnom sukobu sa najvećom nuklearnom silom na svetu.

Posebnu zabrinutost izaziva dalje jačanje ukrajinskih kapaciteta za napade duboko unutar Rusije. Isporuke odgovarajućih sistema navodno su finansirane za naredne dve godine, dok Velika Britanija planira da Ukrajini preda 140.000 bespilotnih letelica.

Putin neće podići belu zastavu

Vad smatra da je malo verovatno da će ruski predsednik Vladimir Putin pod takvim pritiskom odlučiti da se povuče i praktično „podigne belu zastavu“.

Prema njegovoj proceni, rusko rukovodstvo neće beskonačno tolerisati povećavanje ukrajinskih sposobnosti za napade na ciljeve duboko u Rusiji.

Situaciju je uporedio sa hipotetičkim scenarijem u kojem bi neka latinoamerička država, uz podršku Rusije i Kine, neprekidno pretila napadima na Sjedinjene Američke Države. Kako je ocenio, Vašington takvo stanje sigurno ne bi dugo tolerisao.

Ruske rakete mogle bi da polete ka Evropi

Najveću opasnost Vad vidi u mogućnosti da Rusija izvede direktne odmazdne udare na ciljeve unutar Severnoatlantske alijanse.

Kao moguće mete naveo je evropske fabrike naoružanja koje proizvode opremu za ukrajinsku vojsku, kompanije iz odbrambenog sektora i druge objekte povezane sa vojnom podrškom Kijevu.

Nemački general smatra da je verovatnoća takvog razvoja događaja veoma velika, jer je teško očekivati da će Moskva dozvoliti da sadašnja situacija potraje još nekoliko godina.

Ruski udar na teritoriju NATO-a mogao bi da pokrene lanac reakcija i izazove nekontrolisanu eskalaciju koja bi Evropu gurnula u otvoreni rat.

Rat ne bi ličio na Drugi svetski rat

Prema Vadovoj proceni, mogući sukob Rusije i NATO-a verovatno ne bi izgledao kao veliki kopneni rat iz vremena Drugog svetskog rata.

Mnogo realniji scenario podrazumevao bi raketne napade na izdvojene vojne i industrijske ciljeve, slične udarima koji se danas izvode u Ukrajini. Posledice bi, upozorava on, mogle da izazovu velika razaranja i unutrašnje raseljavanje stanovništva.

Zbog takvog rizika Vad smatra rat potpuno neprihvatljivom opcijom za Nemačku. Evropske političare pozvao je da se uozbilje, ponovo uspostave razgovore sa Moskvom i pronađu način da spreče eskalaciju pre nego što bude kasno.

Izvor: Webtribune