NATO neskriveno radi na zlom projektu: Formira se velika Albanija?

Inicijativa Tirane za jug Srbije

Kad je reč o aktivnostima vezanim za jug centralne Srbije, vršilac dužnosti šefa albanske diplomatije Gent Cakaj, inače kosovski Albanac, ovih dana je posle susreta s koleginicom iz Prištine Melizom Haradinaj Stublom ustvrdio da su Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe „jedna od najpotlačenijih manjina u regionu“, te da se intenzivno radi na povećanju osetljivosti međunarodne zajednice na njihovu situaciju i da je u tom cilju započeta „diplomatska akcija da se mobilišu važni eksponenti i međunarodne organizacije“.

Cakaj je prethodno boravio i na jugu Srbije, a srpske vlasti odbacile su inicijativu da on bude proglašen počasnim građaninom Bujanovca.

„Ne mislim da je mudro da Cakaj ide na jug Srbije. Oni sad pokušavaju da naprave dodatnu eskalaciju kroz nemušte planove uključivanja Preševa i Bujanovca u dalje procese“, primećuje Čović koji pita da li bi ministru spoljnih poslova Srbije bilo dozvoljeno da ode na sever Albanije i daje takve izjave. Oni sad neskriveno rade na projektu da se teritorije gde albanska zajednica čini većinu, objedine što je jako opasan projekat.
Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Medveđu i Bujanovac, kaže dotle da ne bi davao previše značaja inicijativama Tirane jer je njihov osnovni cilj da se priča o tome.

„Stalno ponavljamo da su te opštine sastavni deo Srbije, da nema nikakve razmene teritorija, da nema nikakvog govora o tome da se na bilo koji način ostvare želje koje iskazuje Cakaj. A imamo i čvrsta uveravanja međunarodne zajednice da te inicijative nisu značajne“, kaže Stanković.

Nema diskriminacije Albanaca

Albanci, kako dodaje, mogu da potpisuju šta god hoće, ali je bitno je kako se ponašaju u realnom životu. On podseća da država Srbija te tri opštine posebno subvencioniše u poslednjih 20 godina preko službe Koordinacionog tela u iznosu od oko dva miliona evra godišnje.

„U poslednjih 20 godina u taj deo Srbije uloženo je oko 120 miliona evra. Uz to, svake godine se stipendira oko 300 učenika bespovratnim sredstvima u iznosu oko 40 miliona dinara“, sumira Stanković.

On takođe ističe da postoji dnevna saradnja lokalnih samouprava s juga centralne Srbije sa državnim organima, kao i da iz budžeta primaju plate prosveta, zdravstvo i javna preduzeća koja rade u tim opštinama.

Stanković dodaje da su zahtevi Albanaca iz tog dela Srbije formulisani u sedam tačaka koje je Vlada Srbije usvojila još 2013. I da se oni realizuju, što podrazumeva i problem udžbenika za nastavu na albanskom jeziku

„Oni su jedna od osam nacionalnih manjina koja ima nastavu na maternjem jeziku. Da li je to diskriminacija, ili to što je više do 50 posto Albanaca u policiji u Preševu, što zdravstvene ustanove i škole vode Albanci“, pita Stanković.

Mada napominje da se već desetak godina pokušava internacionalizacija pitanja juga Srbije, on ističe da je stav međunarodne zajednice jasan: te opštine nisu niti će biti tema razgovora u Briselu

Novinar „Novosti“ Rade Dragović slaže se da se godinama pokušava dovođenje stranog faktora u taj deo Srbije po matrici viđenoj na Kosmetu: inscenira se problem, mediji preuzmu naduvavanje tog problema, dovedu se stranci u ulozi supervizora ili nekog ko treba da utvrdi stanje i tako se problem širi.

Međutim, kako dodaje, suština je da se problemi koji postoje u tri opštine na jugu centralne Srbije tiču svih građana i mahom su ekonomski. S druge strane, puno je glasova sa terena od strane srpskih udruženja sa juga Srbije koji govore o diskriminaciji Srba i zahtevaju da se povede računa o uslovima u kojima oni žive.

Čović poziva na jedinstvo svih političkih snaga u Srbiji u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje, pri čemu, kako kaže, treba voditi računa da ima puno licemerja međunarodnih faktora koji sitnim grickanjem pokušavaju da nas uvedu u situaciju svršenog čina.