Predsednik Vučić poslao žestoku poruku NATO agresorima: Nećemo vam zaboraviti!

- Jedno dete dnevno, i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu - rekao je Vučić.

On je istakao da za taj zločin niko nije odgovara, i da je nemoguće objasniti to što nam je urađeno te 1999. godine.

- Miljana Milić, petnaest godina, Vladimir Milić, dvanaest godina, Miomir Mladenović, četrnaest godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, deset godina, Olivera Maksimović, dvanaest godina, Miroslav Knežević, trinaest godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine... I tako, sedamdeset devet imena, i to ne samo srpskih - rekao je predsednik Srbije.

On je podsetio i da je šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani ubijeno u koloni koja se vraćala kući u Prizren.

- To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković... nije mogla da računa ni na takvo objašnjenje. Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom - naglasio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da se 1999. godine desila agresija, a ne kampanja ili intervencija, nakon čega su ga prisutni pozdravili aplauzom.

- Nikoga mi tada nismo napali. Napali su nas, sa jasnim ciljem. Da nas poraze, da nas, da bi nas porazili, ubijaju, i da nam oduzmu deo teritorije. I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti i srpskog duha. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napala je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i ta mala zemlja, i taj mali narod održali su im čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da oseti - kazao je Vučić.

On je rekao da smo izgubili mnogo - i decu, i ljude, i kontrolu nad delom teritorije, i milijarde zbog uništene privrede - ali da su obraz i srpsko srce još uvek tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

- I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo. Zemlje bez snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvini, za sve, pa i za svoje mrtve, za svoju ubijenu decu.

On je istakao da danas to više nije ista zemlja, i da je Srbija ponovo pronašla svoju snagu i ponos, i da je naša zemlja okrenula leđa ratu i porazima.

- I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, nego vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, proizvodiće ih, i za sebe i za druge, za ceo Balkan. Spremni smo, i hoćemo da pomognemo. Ali nećemo da ćutimo niti da budemo ponovo poniženi. Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo druge i tražimo grešku i krivicu na bilo kom mestu osim u sebi - rekao je Vučić.

Vučić je rekao da Srbija nikada neće zaboraviti NATO agresiju.