Svoj identitet otkrio je nakon parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, kada je objavio tekst pod naslovom „Moje ime je Aleksandar Maršavelski, ja sam Prijatelj studenata“.

Objasnio je da je pseudonim koristio kako ne bi dodatno podsticao narativ vlasti u Srbiji o navodnoj „obojenoj revoluciji“ i kako bi studentima mogao da pomaže svojim stručnim znanjem o tranzicionoj pravdi.

Njegov angažman u političkom savetovanju studenata u Srbiji izazvao je ozbiljne reakcije u Hrvatskoj, gde su ga kritikovali ministar pravosuđa, pojedine stranke, ali i fakultet na kojem predaje.

Bio je član hrvatskog Veća za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija, tela koje obavlja građanski nadzor nad radom tamošnjih bezbednosnih službi. Upravo ta funkcija postala je jedan od glavnih razloga za polemiku koja je izbila u Hrvatskoj nakon što je javno otkrio svoj angažman u Srbiji.

U tekstovima, objavljenim u rubrici „Lični stavovi“ lista „Danas“, Maršavelski iznosi niz predloga za buduće političke i institucionalne promene u Srbiji.

Veliki deo teksta "Bez promene Ustava neće biti pravde" posvećen je procesuiranju ratnih zločina. Maršavelski ocenjuje da se postupci u Srbiji predugo vode, da je broj optužnica mali i da se odgovornost uglavnom utvrđuje u odnosu na neposredne izvršioce, dok visoki oficiri i nalogodavci, prema njegovom mišljenju, ostaju izvan domašaja pravosuđa.

Predlaže donošenje nove Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i jačanje regionalne pravosudne saradnje sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.

U tom okviru predlaže i posebno odeljenje specijalizovane tužilačke policije koje bi istraživalo veze državnih i kriminalnih struktura sa zločinima iz prošlosti.

Posebno se osvrnuo na obrazovni sistem i udžbenike istorije, za koje smatra da bi morali da budu revidirani. 

Kosovska bitka, Jasenovac, Srebrenica

"Pored inovacija u obrazovanju, što predviđa šesta tačka programa, treba izvršiti temeljnu reviziju samog sadržaja obrazovanja, pre svega iz predmeta nacionalne istorije. Istorija je glavni uzrok društvenih podela, a svakoga ko pokušava da propitkuje kosovsku mitologiju, naduvanu brojku od 700 hiljada srpskih žrtava u Jasenovcu, ukaže na zločine četničkog pokreta i Nedićevog režima, ili zločinačku ratnu politiku 1990-ih se proglašava izdajicom srpskog naroda ili „Ustašom“. Bez suočavanja sa prošlošću neće biti moguće izgraditi zdravo društvo koje razume istorijske uspehe i greške i koje neće moći olako lepiti etikete.

Istoričarka Dubravka Stojanović je u opsežnim analizama obrazovnog sistema dokazala da zvanični udžbenici istorije u Srbiji već decenijama služe kao poligon za kreiranje novog, falsifikovanog identiteta. Promene udžbenika od 1990-ih do danas su donele svesnu rehabilitaciju kvislinških i kolaboracionističkih pokreta iz Drugog svetskog rata (izjednačavajući partizane i četnike), dok se ratni zločini srpskih snaga iz 1990-ih godina sistematski prećutkuju. Takav pedagoški narativ generiše strah, održava stanje permanentne ugroženosti i namerno zakopava društvo u mitomansku prošlost, čime se stvara psihološka baza za svaku autoritarnu vlast.

Iz perspektive tranzicione pravde, usklađivanje nastavnih planova sa sudskim činjenicama, presudama međunarodnih sudova i nalazima forenzičara (uključujući suočavanje sa činjenicama o genocidu u Srebrenici i masovnim grobnicama u Batajnici) predstavlja esencijalni zadatak edukacije i ključnu garanciju neponavljanja", piše Maršavelski.

Preskočite Vidovdan

U jednom od svojih tekstova, Maršavelski savetuje:

"Već dva Vidovdana zaredom se gura nacionalizam u prvi plan i sve je manje ljudi na protestima – prema Arhivu javnih skupova u Kraljevu je bilo samo 5.700 građana. Mislim da je lekcija da sledeće godine preskočite Vidovdan."

Zbog angažmana u Srbiji izbila polemika u Hrvatskoj

Otkriće da je Maršavelski mesecima savetovao studente u Srbiji izazvalo je veliku pažnju hrvatske javnosti, a posebno oštre reakcije usledile su zbog činjenice da je istovremeno bio član Veća za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija.

.Ministar pravosuđa Hrvatske Damir Habijan ocenio je da je Maršavelski svojim postupcima Srbiji dao argument za tvrdnje da se Hrvatska meša u njena unutrašnja politička pitanja.

-Radi se o njegovom očigledno privatnom angažmanu, što je za osobu akademskog statusa, odnosno profesora na Pravnom fakultetu, zabrinjavajuće i apsolutno neprihvatljivo - izjavio je Habijan.
Hrvatski ministar otišao je i korak dalje, opisujući Maršavelski angažman kao „neku aspirantsku ulogu tajnog agenta u fušu“. Naglasio je da njegovi postupci nisu predstavljali zvaničnu politiku hrvatske Vlade, već privatni angažman.

Habijan je pozvao i Socijaldemokratsku partiju Hrvatske i platformu Možemo! da se izjasne o slučaju, budući da su te političke opcije dovođene u vezu sa njegovim izborom u Veće za građanski nadzor.

Hrvatska stranka Most zatražila je njegovu ostavku, kao i preispitivanje postupka izbora članova Veća. Predstavnici te stranke ocenili su da političko savetovanje studentskog pokreta u Srbiji otvara pitanja nezavisnosti i mogućeg sukoba interesa.

S druge strane, iz platforme Možemo! poručili su da Maršavelski nije bio njihov kandidat, već da se sam prijavio na javni poziv. Podsetili su da je njegovo imenovanje u Hrvatskom saboru podržano sa 126 glasova.

Pravni fakultet u Zagrebu se ogradio od profesora

U polemiku se uključio i Pravni fakultet Univerziteta u Zagrebu, koji se javno ogradio od njegovih aktivnosti povezanih sa političkim organizovanjem studentskog pokreta u Srbiji.

Uprava fakulteta saopštila je da je o njegovom angažmanu saznala iz medija i da ranije nije imala informacije o tim aktivnostima.

-Uprava Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu strogo se ograđuje i istovremeno od Fakulteta otklanja sve aktivnosti profesora Aleksandra Maršavelskog povezane s političkim organizovanjem Studentskog pokreta u Srbiji - navedeno je u saopštenju.

Sa fakulteta su istovremeno podsetili da univerzitetski profesori uživaju akademske i ustavne slobode, ali da moraju jasno da razdvoje svoje privatne društvene i političke angažmane od institucije u kojoj rade.

Najavljeno je i da će biti provereno da li su Maršavelski privatni angažman i njegove aktivnosti na fakultetu bili u potpunosti odvojeni.

Podneo ostavku u telu koje nadzire hrvatske tajne službe

Nakon burnih reakcija u Hrvatskoj, Maršavelski je najavio povlačenje iz Veća za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija.

Objasnio je da je studentima pisao isključivo privatno, a ne u ime bilo koje institucije, i odbacio optužbe da je obavljao obaveštajne poslove.

-Pisao sam isključivo privatno, ne u ime bilo koje institucije, jer bih u protivnom potpisivao instituciju, a ne pseudonim. To nema nikakve veze sa mojim angažmanom u Veću. Odbacujem insinuacije o obaveštajnom delovanju jer sam član tela koje je potpuno nezavisno od tajnih službi. Međutim, kako ova situacija ne bi opterećivala dalji rad Veća, odlučio sam da podnesem neopozivu ostavku - izjavio je Maršavelski.