Nakon održanih vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, pojedine političke liste suočavaju se sa obavezom vraćanja sredstava koja su dobile iz državnog budžeta za finansiranje predizborne kampanje.

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, liste koje nisu osvojile najmanje jedan odsto glasova dužne su da vrate dobijeni novac, ukoliko su koristile budžetska sredstva.

Za liste nacionalnih manjina propisan je niži prag od 0,2 odsto osvojenih glasova.

U pojedinim slučajevima iznosi za vraćanje mogu dostići nekoliko stotina hiljada evra.

Četiri liste ispod propisanog praga

Prema objavljenim izbornim rezultatima, među listama koje nisu dostigle propisani procenat glasova nalaze se:

  • Autentična desnica Miloša Jovanovića

  • Lista Bogoljuba Karića

  • Evropska Srbija Marinike Tepić i Zdravka Ponoša

  • Alternativa za Srbiju Vladimira Gajića

Međutim, obaveza vraćanja sredstava ne odnosi se automatski na sve liste sa slabijim izbornim rezultatom, već samo na one koje su prethodno koristile novac iz državnog budžeta.

Za kampanju izdvojeno 12,5 miliona evra

Za finansiranje izborne kampanje iz državnog budžeta izdvojeno je ukupno 12,5 miliona evra.

Prema pravilima raspodele, 40 odsto tog iznosa bilo je namenjeno ravnomernoj raspodeli među listama koje su se prijavile za budžetsko finansiranje.

Preostalih 60 odsto raspoređuje se političkim akterima koji su osvojili poslaničke mandate, srazmerno njihovom broju.

Programski direktor Odbora za kontrolu i opservaciju Aleksandar Jerković izjavio je za Blic TV da državno finansiranje omogućava učesnicima izbora da deo troškova kampanje pokriju iz javnih sredstava.

On je podsetio da političke organizacije kampanje mogu finansirati i iz drugih zakonom dozvoljenih izvora, uključujući donacije građana i sredstva članova stranaka.

Rok za vraćanje novca je 30 dana

Politički subjekti koji nisu ispunili uslove za zadržavanje budžetskih sredstava imaju rok od 30 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora da novac vrate u državnu kasu.

Ukoliko to ne učine, država može da aktivira izborna jemstva koja su učesnici izbora položili prilikom kandidovanja.

Jemstvo može biti u obliku novčanog depozita, bankarske garancije ili hipoteke na nepokretnosti.

Čak i kada je određena lista bila oslobođena obaveze polaganja izbornog jemstva, to ne znači da je oslobođena i vraćanja budžetskih sredstava ukoliko nije ostvarila propisani rezultat.

Agencija za sprečavanje korupcije kontroliše finansiranje

Kontrolu finansiranja izbornih kampanja sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije.

Agencija proverava izveštaje političkih subjekata o prihodima i rashodima tokom kampanje, kao i ispunjavanje obaveza prema državnom budžetu.

Na osnovu tih kontrola biće utvrđeno koje liste su obavezne da vrate sredstva, da li su novac uplatile u predviđenom roku i da li će biti potrebno aktiviranje izbornih jemstava.

Izvor: Blic / B92