UŽIVOVečeras vam se poslednji put obraćam kao predsednik republike Srbije! Vučić u Mrkonjić Gradu: Moram da vam saopštim nekoliko važnih stvari

 - Treba da znate da ovo nije protokolarni dan. Ovo je mesto kada govorimo istinu i kada zahvaljujući predsedniku Vučiću nešto što je bilo u zaboravu, zajedno smo rekli da ćemo zajednički obeležavati važne datume. I prva od manifestacija koje smo organizovali na mostu u Rači upravo je bila posvećena egzodusu, pogromu u Hrvatskoj, iz Hrvatske Srba, a iz, naravno, Republike Srpske. Hoću da kažem da je Hrvatska izvršila agresiju na Republiku Srpsku, ulazeći na naš prostor i vršeći pogrom i pokolj naših ljudi. Hrvatska koju ovde pamtimo kao nezavisnu državu, koja je iza sebe ostavila Jasenovac i mnoga stradanja, koja su sabrala gotovo milion srpskih žrtava, od Kragujevca pa sve do Sremske Mitrovice i drugih stratišta koje sutra obeležavamo, i gotovo da nema dana da nemamo neki parastos, pa sve do Broda na Drini, Garavica, koju smo samo pre nekoliko dana obeležili, gde su ustaše, lokalni Hrvati i muslimani, ubili 12.000 Srba za tri dana, sveli ih iznad Bihaća i pobili, tukli i ubijali nas dok nas nisu, što kaže narod, "sravnili sa zemljom". 

 - Sramota. Ali jedan od tih pet, koji je bio najzloglasniji ustaša, neki Kapetanović, musliman, je 1957. godine postao član opštinskog komiteta partije, one iste partije koja je krila sav taj zločin i sklanjala ga od javnosti, a nama nudila ćutanje, tražila od nas da ćutimo, da se stidimo, da ništa ne govorimo, da nosimo svoje boli, jer smo mi navodno nešto krivi zato što postojimo. Zato što nismo hteli da ih prihvatimo, a i oni koji su prihvatili loše su prošli. Srbi su ponosan narod. Srbi oplakuju i poštuju svoje žrtve, poštuju i druge i tuđe žrtve. I to treba tako da ostane. To je veličina naroda kome ja pripadam, srpskog naroda. Ali oni, ni jedni ni drugi, ni treći, nikada to neće pokazati prema našim žrtvama.Zar mali Dobrić nije dovoljan razlog da se uključe i sve relevantne institucije i majci podare tamo to što ona traži? Kakvi ste ljudi? Šta hoćete od nas? Zašto mislite da možete da Republiku Srpsku i Srbiju večno kinjite, ili da ćete kroz neku vašu "evropsku priču" nama ispričati priču koju vi hoćete, da nas ponovo pokorite, da kažete: "Da, bićete tamo, ali ako mi kažemo." Ne treba nam to ni Evropska unija ni Evropa. Kao što su Oluju organizovali američki stručnjaci, kao što danas znamo da je direktno, sa najvišeg vrha tadašnje Amerike, data saglasnost da se Oluja sprovede, ali imali su samo jedan uslov: brzo. Brzo. Da se ne bi pobunili drugi na međunarodnoj sceni.

Milan Knežević se obratio rečima:

 - Danas bih bio najponosniji da u ovom svom obraćanju mogu da se obratim i predstavnicima crnogorske vlade Milojka Spajića, kojima je bilo mesto ovdje, na sećanju na pogrom srpskog naroda, etničko čišćenje i genocid koji smo proživeli dva puta u jednom veku

 -  Bio bih najsrećniji da pored ovih svetih grbova Republike Srbije i Republike Srpske bude i naš crnogorski Alaj barjak, ili crnogorski krstaš barjak, sa kojim smo zajedno sa braćom Srbima iz Srbije i Republike Srpske, otkad je sveta i veka, bili u svakoj pobedi i u svakom porazu. Nažalost, zvanična i obnarođena Crna Gora odlučila je da svoju zastavu i svoj barjak odnese sutra u Zagreb i da je stavi pored šahovnica, i tako još jedanput zabode nož u bratsko srce i bratska leđa, i srpskom narodu u i Republici Srbiji i Republici Srpskoj.

 - Mi, kao Srbi iz Crne Gore, ne možemo da se pomirimo sa ovim veleizdajama koje počinjavaju razne vlade u 21. veku. Toliko su izdali našu zajedničku istoriju, zajedničko pamćenje i zajedničku duhovnost, da je dosta za sve naše mrtve, za sve žive i za sve one Srbe koji će se roditi u Crnoj Gori. Priznali su 2008. godine srce Srbije, našu svetu zemlju Kosovo i Metohiju. Četiri puta su nas proglasili za genocidni narod.

Parastos žrtvama služi patrijarh srpski Porfirije.

 - Iz godine u godinu sabiramo se na različitim mestima da molitvama pomenemo stradale u strašnom progonu našeg naroda sa vekovnih ognjišta nazvanim 'Oluja'. Večeras ovde nećemo tražiti nove reči u odnosu na već izgovorene, jer istina ostaje ista. Naša izgnana braća i sestre nosili su u sebi veru da ih Gospod nije ostavio. Sećamo se svih koji su pre 31 godinu napustili domove u nepreglednim kolonama. Ovde nas je skupila želja da odamo poštu žrtvama. Molitva pred lice Božje uznosi i lice žrtve".Ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe, ljubite i neprijatelje svoje. Znamo da je čoveku teško da volimo protivnika i neprijatelja. To mogu samo svetitelji, ali Hristove reči pokazuju nam put. Osećam dužnost i odgovornost da pozovem sve nas duhovne potomke velikog svetitelja (Svetog Save) da ne postane normalno da se bližnji pretvara u tuđina. Pozivam sve nas da budemo iznad partikularnih interesa i da se izdignemo iznad podela i razdora.