KADA NAS NAPADAJU, DOBIJEMO JOŠ JAČU MOTIVACIJU DA SE BORIMO Nikola Selaković, ministar kulture i član Prеdsеdništva SNS, o svim gorućim temama u našoj zemlji

Pokušaj destabilizacije zemlje koji je trenutno u toku daje nam još veću motivaciju da radimo i da se borimo za našu Srbiju, poručio je u intervjuu za Alo! ministar kulture i član Prеdsеdništva SNS Nikola Sеlaković, s kojim smo razgovarali o aktuelnim temama.

Kako biste opisali sve ovo što nam se poslednjih meseci dešava? Kako to doživljavate kao dugogodišnji političar, a kako kao roditelj?

- Ovakvi društveni procesi dešavaju se dobrim delom zato što je Srbija, naročito u prethodne 3-4 godine, počela da doživljava suštinske promene. Od 2014. godine Srbija se ozbiljno ekonomski konsolidovala i kako je uspevala da napreduje na ekonomskom i privrednom planu, počela je sve više ponovo da dobija obrise suverene države i da suvereno vodi politiku. Tako smo došli do države koja je u stanju da jedina u Evropi ne prihvati ultimatum da se pridruži uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, koja je izrasla u jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, koja može da donesemo odluku o ponovnom služenju vojnog roka. Takva stabilna i jaka Srbija je bila u prilici da pomogne Srbima u svom okruženju, da se zahvaljujući ozbiljnom rukovodstvu suprostavi čitavoj zapadnoj hemisferi i da postigne da sramna rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN nema većinu ukupnog broja članova. Ima tu još mnogo stavri, na primer Ekspo, pa činjenica da predsednik NR Kine, koji dođe u posetu Evropi, posećuje dve prestonice od kojih je jedna Beograd. E, takva suverena, jaka Srbija mnogima ne odgovara. I ti kojima ne odgovara, ispostavlja se evo sada, zahvaljujući i onim s čime je izašla nova američka administracija, u Srbiju su godinama i decenijama ulagali milijarde dolara sa ciljem njene destabilizacije.

I kako vam ovo sad izgleda?

- Meni ovo izgleda kao ozbiljan pokušaj destabilizacije naše zemlje, koji je u jednoj meri uspeo, jer kada pogledate ekonomske rezultate Srbije u januaru ove godine, nesigurnost kod investitora je bila dominantna i samim tim naneta nam je određena šteta. To jeste pokušaj destabilizacije Srbije. Kao roditelju, kao čoveku koji želi da mu deca sutra žive, odrastaju i svoje porodice formiraju u Srbiji, ovo je još veći motiv da se borimo, da se neke stvari mnogo ozbiljnije menjaju u odnosu na period koji je za nama, kada očigledno nismo dovoljno dobro vodili računa o određenim oblastima kao što su prosveta i kultura, jer je to uvek negde bilo sa strane, imajući u vidu nivo ekonomske krize koji nas je zatekao, bezbednosnog stanja i svega onoga što su bili apsolutni prioriteti u prethodnim godinama vlasti.

Koristi se taj termin „pokušaj obojene revolucije“?

- Ovo nije ništa drugo nego to. Taj pokušaj još uvek nije prošao, ja se nadam da će proći, uzdam se u državničku mudrost predsednika države. I kada prođe, ne verujem da će posledice toga nestati preko noći.

Sretenje dočekujemo u ovoj atmosferi, u krizi, a da li ćemo do Vidovdana biti u nekoj boljoj situaciji? Da li ćemo se vraćati normalnom životu?

- Nadam se svakako da ćemo biti u boljoj situaciji, da ćemo se vraćati normalnom životu, samo je pitanje da li će se na Vidovdan deliti svedočanstva i knjižice ili će to biti neki kasniji datum, s obzirom na to koliko su pojedine škole i učenici izgubili u toku ovog perioda.

 Kako vi doživljavate sve ovo sa studentima, jer ste im predavali, bili ste na fakultetu, možda može da se kaže i da ih poznajete?

- Bio sam asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali morate da imate u vidu činjenicu da je to bilo vreme pre 13 godina. Ta generacija u dobroj meri se razlikuje od današnje. Postojale su i tada društvene mreže, ali daleko od toga da su bile dominantne. One su sada nerazdvojni deo funkcionisanja mlade generacije, imamo potpuno jedan drugačiji pristup svetu i pogled na svet. Naravno, mladi jesu pokretačka snaga čitavog sveta, tako i Srbije. I delim mišljenje koje je predsednik Vučić izneo, da među tim ljudima ima mnogo onih koji će jednoga dana izrasti u pokretačku snagu Srbije, koji će se sećati tog perioda, uviđati u čemu su možda pogrešili i šta su dobro uradili. Ali ono što je važno, Srbija poučena svojim gorkim iskustvima iz prošlosti, ne sme da bude zemlja koja će dozvoliti promenu vlasti na ulici. Jedini koji je vlastan u Srbiji da vlast menja, to su građani Srbije. I borba za bolje institucije se ne pravi rušenjem institucija nego njihovim jačanjem. Zato je važno da svaka vrsta političke borbe bude institucionalna i mislim da su studenti u Srbiji pokazali zrelost kada su se ogradili od neuspešnih opozicionih političkih elita koje su pokušavale da instrumentalizuju talas njihovog nezadovoljstva i protesta. Ono što je najvažnije u ovom momentu jeste da se razgovara jer uvek je bolje razgovarati pre nego kasnije, jer do razgovora mora da dođe.

Da li je to izlaz iz situacije?

- Apsolutno.

Ali videli ste rektorski kolegijum i njihovo saopštenje?

- Kao neko ko je nekada radio na univerzitetu, mogu da kažem da se stidim takvog stava. Ne znam šta je neko želeo da postigne time. Taj isti rektorski kolegijum je nekoliko nedelja pre toga tražio da se organizuju takvi razgovori. A onda su, kada su dobili poziv za razgovore, reagovali kako su reagovali. Bojim se da će jedan od najvećih gubitnika ovih procesa biti univerziteti.

Oni kažu zahtevi nisu ispunjeni?

- Država je sasvim jasno postupila po svakom od tih zahteva ispunjavajući ih. Tražite pravdu, tražite odgovornost - dopustite državnim pravosudnim organima da svoj posao rade kako treba. Kada se dogodi saobraćajna nesreća sa smrtnim ishodom, do šest meseci se radi veštačenje takvog slučaja, a kamoli kada se dogodi ovakva tragedija kao u Novom Sadu. Kada su drugi zahtevi u pitanju, o tome je državno rukovodstvo vrlo jasno dalo svoj stav, iznoseći apsolutno sve što su studenti tražili.

Da li smo bliži izborima ili formiranju nove vlade?

- Ne bih spekulisao o tome. Na to sigurno utiče veliki broj faktora. Uveren sam da vrh države koji o tome dobro razmišlja vlada svim potrebnim podacima i procenama toga šta bi trebalo uraditi. Činjenica jeste, i o tome se više puta govorilo, da nama sledi organizacija izložbe EXPO 2027, da je mnogo zadataka pred nama i da nemamo vremena za zastoj.

Da se vratimo na protest koji je bio nedavno ispred Ministarstva kulture. Jeste li bili tu?

- Tako je, bio sam u Ministarstvu.

Dobro, i šta su tražili od vas?

- Oni kažu da je to zbog podrške studentima, a onda smo došli do priče o zahtevu koji se tiče povećanja budžeta za kulturu, gde traže da budžet bude veći od jedan odsto državnog budžeta, iako je budžet veći nego ikad ranije. Dakle, 17 odsto je veći u odnosu na 2024. godinu i u ovoj godini je 16,6 milijardi dinara. Susedne države sa teritorije bivše Jugoslavije, na čije se budžete neretko pozivaju oni koji iznose zahteve, ne poznaju pokrajinski nivo i ne poznaju često lokalni nivo kao Srbija kada su u pitanju velike ustanove. Što znači, ako poredite naš budžet sa tim drugim državama, onda morate da saberete sve ono što se daje za kulturu. Kada sve to saberete, onda ćete doći do toga da je davanje za kulturu u Srbiji mnogo veće od jedan odsto. Jer naša specifičnost jeste u tome što se od ukupno zaposlenih u kulturi 10.550 - na republičkom nivou nalazi 2.300, a 8.250 ljudi je zaposleno na pokrajinskom i lokalnom nivou. Na tom protestu ljudi su izrazili nezadovoljstvo i to je legitimno, a važno je što se sada sa njihovim predstavnicima u sindikatima i s rukovodstvom udruženja razgovara.

Rešavali ste i probleme s bibliotekama, bile su pozitivne reakcije na ukidanje taksa?

- Ukidanje taksa je jedan od ciljeva koji sam zacrtao da uradimo u toku prošle godine. Hvala na razumevanju predsedniku Vlade koji je dao podršku da se to uradi. Moramo opet kod mladih da afirmišemo biblioteke. Kao što smo kod pozorišta postavili cilj i formirali radnu grupu i prvi put počeli da radimo na izradi nacrta zakona o pozorištu, na isti takav način formiran je Savet za knjigu koji ima cilj reafirmaciju knjige.

Koga zmija ujede, taj se i guštera plaši

Biće usvojena deklaracija o Vojvodini, a čim ju je predsednik najavio, iz opozicije su ustali da kažu „zašto niko neće da dira Vojvodinu“.

- Zato što je nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Nemačke Klaus Kinkel u jeku raspada bivše Jugoslavije izjavio da će proces raspada biti završen kada Kosovo i Vojvodina više ne budu u sastavu Srbije. I mogli ste da vidite da su nekada ljudi sa nevericom slušali takve reči. Neki su se podsmevali, neki govorili da je to neozbiljno... A neke stvari su se pred našim očima dešavale. Nastajale su druge i nove nacije tamo gde smo mislili da je to nemoguće da se desi. Pa su nastajali politički proklamovani drugi jezici iz srpskog jezika. Zato deklaracija o Vojvodini. Zato što nosioci separatističkih ideja nikada nisu od njih odustali. Što kaže naš narod, koga zmija ujede, taj se i guštera plaši, i na vreme moramo određene stvari da prepoznajemo i da delujemo kao narod i kao država.

Treba voditi računa obezbednosti šefa države

Desio se incident sa automobilom u kom je bio predsednik i rekli ste da ima razloga da sumnjate da je to bio pokušaj atentata.

- Ne treba zaboraviti da mi živimo u zemlji u kojoj je pre 22 godine ubijen predsednik vlade. Kada imate to u vidu, onda morate da imate i mnogo viši stepen pažnje.

Jeste li zabrinuti za njegovu bezbednost?

- Neću da kažem da sam zabrinut, ali da, treba voditi računa o bezbednosti šefa države. Ima još jedna važna stvar. Deceniju Vučićeve vlasti obeležili su mnogi uspesi koji su omogućile napredak države. I predsednik je jasno govorio da neko ko želi da u Srbiji menja vlast mimo volje građana i mimo izbora, jedini način da to učini jeste da njega eliminiše. Kada ste svesni toga, onda treba da bude potpuno jasno da postoje i oni umovi koji neretko i izlaze sa takvim pričama. Prvo, kroz kampanju dehumanizacije. A zašto kroz dehumanizaciju? Zato što dehumanizacijom vi od nekoga stvarate legitimnu metu.

BONUS VIDEO:

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI