Krvavi milioni Hašima Tačija: Zločinac imao kuću od 700 kvadrata, zemlju, keš i poslove vredne 176 miliona

Istovremeno, iza njegove političke karijere ostala je i imovinska dokumentacija koja pokazuje da je tokom godina na najvišim funkcijama prijavljivao imovinu vrednu stotine hiljada, a prema ranijim navodima i oko 1,5 miliona evra.

Sud u Hagu proglasio je Tačija krivim za ratne zločine koji uključuju ubistva, mučenje, surovo postupanje i proizvoljna nezakonita pritvaranja. Prema presudi, odgovoran je za ubistvo 96 ljudi, nezakonito pritvaranje 385 osoba, mučenje 303 osobe i surovo postupanje prema 49 žrtava. Među metama su bili politički protivnici tzv. OVK, osobe osumnjičene za saradnju sa srpskim vlastima, kao i pripadnici manjinskih zajednica, uključujući Srbe i Rome. Tači je sve optužbe negirao, a na presudu je moguća žalba.

Naime, pored ratne i političke biografije, pažnju godinama privlače i njegovi finansijski podaci, odnosno imovina koju je prijavljivao dok je bio premijer i predsednik tzv.Kosova.

Prema pisanju medija iz 2010. godine, Tači je tada kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio imovinu vrednu oko 1,5 miliona evra, što bi po današnjem kursu od približno 117,3 dinara za evro iznosilo oko 176 miliona dinara. U toj imovinskoj karti navodili su se zemljište, porodična kuća u izgradnji i približno 240.000 evra gotovine, uz kredit od 100.000 evra.

U jednom ranijem pregledu imovine iz 2010. godine navodilo se da je Tači prijavio oko 180.000 evra ušteđevine u banci, zemljište vredno oko 150.000 evra, kuću u izgradnji procenjenu na 203.000 evra, porodično nasleđeno zemljište vredno oko 180.000 evra, kao i kuću vrednu približno 80.000 evra. Istovremeno je imao kredit od 100.000 evra.

Njegova imovina bila je predmet interesovanja i kasnijih analiza, posebno zbog promena u vrednosti nekretnina i načina na koji su pojedine transakcije prikazivane u imovinskim kartonima.

Jedan od najzanimljivijih slučajeva odnosio se na kuću u prištinskom naselju Veternik. Tači je ranije prijavio da je prodao kuću u naselju Arbëria za 260.000 evra, a da je uz taj novac i kredit od 100.000 evra kupio plac i započeo izgradnju kuće površine oko 700 kvadratnih metara. Vrednost zemljišta i objekta procenjena je na oko 360.000 evra.

Kasnije je objavljeno da je kuću kupio biznismen Rahim Pacoli, koji je u televizijskom prilogu govorio o nekretnini. Međutim, u kasnijoj imovinskoj prijavi Tači je naveo da od prodaje ima oko 290.000 evra u gotovini, što je otvorilo pitanja o razlici između prijavljene i javno pominjane vrednosti transakcije. O tome je pisao Agron Demi u analizi objavljenoj na portalu „Prishtina Insight“.

U imovinskoj karti iz 2016. godine, kada je bio predsednik Kosova, Tači je prijavio ukupnu imovinu vrednu 764.738 evra, što je približno 89,7 miliona dinara. Od toga je najveći deo odnosio na nepokretnosti, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 697.000 evra. Prijavio je i automobil vredan oko 9.000 evra, dok je na bankovnim računima imao relativno skromniji iznos gotovine u odnosu na vrednost nekretnina.

Prema tadašnjoj prijavi, Tači je kao predsednik imao godišnju neto platu od 34.478 evra, odnosno oko 4,05 miliona dinara godišnje. Njegova supruga prijavila je godišnji prihod od 18.000 evra, odnosno oko 2,1 milion dinara, po osnovu rada na privatnom univerzitetu.

U novijem pregledu imovine iz 2020. godine, Tači je prijavio ukupnu imovinu od oko 700.508 evra, odnosno približno 82,2 miliona dinara. U istom dokumentu navedeni su i prihodi njegove supruge od oko 21.142 evra godišnje, kao i imovina registrovana na njeno ime u vrednosti od približno 19.704 evra.

Nekretnine, zemljište i političke veze

Dostupni javni podaci ne pokazuju da je Tači imao transparentno izgrađenu poslovnu imperiju u klasičnom smislu, poput velike proizvodne kompanije ili javno poznate korporacije na čijem je čelu bio. Njegovo bogatstvo uglavnom se u imovinskim kartonima pojavljuje kroz nekretnine, zemljište, porodičnu imovinu, gotovinu i transakcije povezane sa kupovinom i prodajom kuća.

Istovremeno, njegovo ime se godinama pojavljivalo u međunarodnim izveštajima i analizama o političko-poslovnim mrežama na Kosovu. Savet Evrope je još ranije beležio da je njegova imovina bila predmet provere kosovske Agencije za borbu protiv korupcije, dok su pojedini istraživački tekstovi ukazivali na potrebu da se imovinske prijave političara ne posmatraju samo kao zbir prijavljenih cifara, već i kroz poreklo novca, promene vrednosti imovine i odnose sa kupcima i poslovnim ljudima.

Tačijev slučaj tako ostaje spoj dve potpuno različite priče: sa jedne strane, bivši politički lider i komandant terorističke vojske koji je danas osuđen na četvrt veka zatvora zbog ratnih zločina, a sa druge političar koji je tokom godina na vlasti prijavljivao imovinu vrednu od oko 700.000 do 1,5 miliona evra, pre svega kroz kuće, zemljište, gotovinu i porodičnu imovinu.

(Telegraf)