- U raznim zatvoreničkim objektima neki pripadnici tzv. OVK-a redovno su šutirali i u više navrata surovo premlaćivali zatvorenike, udarajući ih, između ostalog, kundacima pušaka, palicama, motkama, drškama sekira, metalnim štanglama i kablovima za struju. Neke zatvorenike pripadnici tzv. OVK-a bi obesili za noge i tukli ih dok su visili naglavačke. Neki zatvorenici bili su prisiljeni da se međusobno tuku. Mnoge zatvorenike su tukli sve dok više nisu mogli da ustanu, da normalno dišu, ili dok ne bi izgubili svest - naveo je Smit.

Kako je rekao, neki zatvorenici su umrli "usled povreda koje su im njihovi tamničari iz tzv. OVK-a naneli tokom žestokih premlaćivanja".

- Jedan zatvorenik koji je bio zatvoren u Lapušniku ispričao je da je drugi zatvorenik molio vojnike tzv. OVK-a, dok su ga tukli: 'Dajte mi metak, nemojte da se ovako mučim', Na šta mu je jedan od vojnika odvratio: 'Nema metka za tebe. Oduzećemo ti život malo po malo'. Pripadnici tzv. OVK-a su takođe psihički mučili zatvorenike. Zatvorenici su bili prisiljeni da slušaju i gledaju kako druge zatvorenike tuku i kako oni jauču od bola - rekao je Smit.

1

Izneo je još detalja.

- Na primer, jedan svedok koji je bio zatvoren u Lapušniku naveo je da su dvojicu zatvorenika toliko žestoko premlatili pred ostalima da su se svi drugi zatvorenici rasplakali. Jednog čoveka, koji je izvršio samoubistvo, ostavili su da visi u prostoriji kako bi ostali mogli da ga vide. Neki zatvorenici su morali da pokopaju tela drugih zatvorenika. U mnogim zatvorskim objektima, zatvorenicima su govorili da će ih ubiti, ili da su druga lica koja su bila zatvorena zajedno sa njima pogubljena. Drugi zatvorenici bili su podvrgnuti lažnom pogubljenju. Zatvorenici su slušali i gledali kako njihovu blisku rodbinu ili prijatelje tuku, ili bi im rekli da su članovi njihovih porodica zatvoreni na nekom drugom mestu, ali im nije bilo dozvoljeno da ih vide - otkrio je Smit.

"Čupali su im nokte ili lomili udove, ruke, noge, skočne zglobove..."

Naveo je još svedočenja zatvorenika.

- Jedan svedok, čijeg su rođaka u Lapušniku "tako teško pretukli da je kasnije umro pred tim svedokom, rekao je drugim zatvorenicima: "Lakše bi mi bilo da su ubili mene umesto mog rođaka, zato što on ima malu decu i zato što sam ga mnogo voleo. " Panel je zaključio da su tim radnjama zatvorenicima naneti težak fizički i psihički bol i patnje. Mnogi zatvorenici zadobili su teške fizičke povrede ili su pretrpeli težak psihički bol. Na primer, nekim zatvorenicima čupali su nokte ili lomili udove, uključujući ruke, noge, skočne zglobove i rebra - kazao je Smit.

Mnogi svedoci opisali su da i dalje imaju fizičke i psihičke posledice ovakvog mučenja.

- Osim toga, zatvorenici su često podvrgavani grubom saslušavanju. Zatvorenike su ispitivali o njihovom poslu, o navodnoj saradnji sa Srbima, o srpskim saradnicima, o tome zašto su postali špijuni, zašto se nisu priključili tzv. OVK, a jednog zatvorenika su pitali zašto nije 'na Tačijevoj strani'. Na nekim mestima, zatvorenici su bili prisiljavani da pišu izjave, u kojima su, između ostalog, morali da navedu imena navodnih kolaboracionista. Zatvorenike su, između ostalog, optuživali da su oni lično srpski kolaboracionisti, špijuni, izdajnici, rugovini vojnici, pristalice LDK, i da su se priključili FARH-u umesto da podrže tzv. OVK - opisao je Smit tokom izricanja presude četvorici vođa tzv. OVK.