Predsedavajući sudija Čarls Smit nastavio je danas obrazlaganje prvostepene presude bivšim vođama tzv. OVK, ističući da je sudsko veće zaključilo da su počinjena krivična dela bila velike težine i razmera, kao i da su ostavila trajne posledice po žrtve.
Kako je naveo, zločini su počinjeni na području 14 opština na Kosovu i Metohiji, kao i na dve lokacije na severu Albanije. Smit je istakao da su surovo postupanje i mučenje predstavljali ozbiljan napad na žrtve, dok je ubistvo jedno od najtežih krivičnih dela.
Prema njegovim rečima, među žrtvama su bili i maloletnici. U Mališevu je, kako je naveo, zajedno sa majkom deset dana bila zatočena beba, dok je pritvoren i četrnaestogodišnji dečak. Jedan stariji muškarac pretučen je toliko brutalno da mu je lice bilo smrskano.
Sudija je rekao da je kao otežavajuća okolnost kod Hašima Tačija utvrđena zloupotreba rukovodećeg položaja radi ostvarivanja ciljeva zajedničkog poduhvata, dok su kao olakšavajuće okolnosti uzeti u obzir doprinos osnivanju Specijalizovanih veća, ostavka na funkciju i dobrovoljna predaja sudu. Kod Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija takođe je kao otežavajuća okolnost navedena zloupotreba položaja, dok je veće vrednovalo i njihove lične okolnosti, ponašanje tokom postupka i dobrovoljnu predaju.
Obrazlažući zaključke veća, Smit je naveo da nijedan od optuženih ne bi mogao samostalno da ostvari ciljeve za koje su proglašeni odgovornim.
„Zajedno su se dogovorili o cilju, uspostavili sistem, napravili zatvoreničke objekte, obrazovali jedinice i podelili uloge. Zajedno su imenovali ljude na važne položaje, donosili saopštenja i kreirali politiku nekažnjivosti za krivična dela. Plan se svodio na uspostavljanje pritvorskih objekata, hapšenja, lišavanje slobode i ubijanja, a sprovođen je tokom čitavog sukoba“, rekao je Smit.
Sudija je posebno govorio o ulozi Tačija i Veseljija u slučaju Behajdina Alačija. Prema zaključcima veća, Tači je učestvovao u hapšenjima, saslušanjima i drugim krivičnim delima protiv političkih protivnika, uključujući i slučaj Alačija.
Smit je naveo da je veće utvrdilo da su Tači i Veselji zahtevali informacije o kretanju Alačija, koji je 11. juna 1998. godine otišao u štab tzv. OVK u Glogovcu. Prema nalazima veća, Alači je odveden sa lisicama na rukama i nakon toga više nikada nije viđen.
„Panel se uverio da je Alači ubijen. Nakon toga je sačinjen izveštaj da je poginuo u borbi kao mučenik, a Kadri Veselji je zajedno sa Tačijem pokušao da ponudi mito njegovoj porodici, što je porodica odbila“, naveo je sudija.
Govoreći o ulozi Veseljija, Smit je rekao da je on bio ključni element u ostvarivanju zajedničkog cilja kao rukovodilac obaveštajne strukture, zadužene za prikupljanje podataka o navodnim saradnicima protivničkih snaga.
Prema zaključku veća, Veselji je učestvovao u identifikovanju protivnika, hapšenjima, lišavanjima slobode i drugim krivičnim delima, uključujući slučaj Alačija. Sud je takođe ocenio da je imao saznanja o zločinima nad protivnicima, ali da nije preduzimao mere da ih spreči.
„Takozvana bezbednosna saznanja na osnovu kojih je veliki broj ljudi bio uhapšen i ubijen uglavnom su se svodila na glasine. Nije bilo dokaza da su žrtve bile špijuni“, pročitao je Smit iz odluke sudskog veća.
Optužnica tereti Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji od 1998. do 1999. godine.
Sud je na kraju izrekao prvostepene kazne: Tačiju i Krasnićiju po 25 godina zatvora, Veseljiju 18 godina, a Seljimiju 13 godina. Veće je istovremeno zaključilo da nije dokazano da su optuženi počinili zločine protiv čovečnosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)