Obavezan je POST, a žene nikako ne treba da rade OVE STVARI!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika. U Srbiji se ovaj dan još i zove Sveta Prečista.

Na ovaj dan, koji je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom, slavi se ulazak (uvedenje) Presvete Bogorodice u hram.

Kad je Presveta Deva Marija napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kao što su ranije obećali. Jer, kako dugo nisu mogli da imaju dece, obećali su Bogu da će, ako im da poroda, dete predati njemu da služi.

Da li redovno odlazite u crkvu?

Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, u svečanoj povorci, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji. Ispred Marije išle su device sa upaljenim svećama.

Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju.

Uveo ju je u Svetinju nad Svetinjama, najsvetlije mesto hrama iza druge zavese, gde ulaze samo arhijereji i to samo jednom godišnje.

Roditelji su prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući. Marija je u hramu ostala narednih devet godina.

Dok su bili živi roditelji su je posećivali, a nakon njihove smrti Marija je izrazila želju da ostane u hramu i ne stupa u brak. Pošto zakon u Izrailju tada nije poznavao devojke zaveštane na devstvo, nju su kada je imala 12 godina predali njenom rođaku Josifu, da pod vidom zaručnice zauvek živi u devstvu.

Devica Marija bila je prva doživotno zaveštana devojka.

Današnji praznik kod Srba se ovaj dan još i zove Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.

Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva - vedro nebo obećava dobru letinu.

Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da danas ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.

I za Vavedenje važi pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično.

Kako pada u drugoj nedelji Božićnog posta, ovaj dan se svakako posti.

Vavedenje presvete Bogorodice je, inače, i slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori. Manastir Bradača, Manastir Svete Bogorodice Sićevo, Manastir Кalenić i Manastir Vavedenje su posvećeni ovome prazniku.