Došlo ih je nekoliko stotina!

Samo u jednom gradu na svetu novembar je dobio ime sovembar. Hukanje sove mnogima ledi krv u žilama, ali ne i stanovnicima Kikinde, gradu na severu Banata, gde su male ušare našle utočište. Najviše sova, oko 700, izbrojano je 2009. godine, kada ih je samo na jednom drvetu bilo preko 200. 

Zašto su sove od pre nekoliko godina izabrale baš Kikindu za svoje zimsko stanište, nije nepoznanica , jer stručnjaci imaju objašnjenje. Ono što je većini poznato i na ponos Kikinđana, oslobođenih sujeverja da sove donose nesreću, to je prirodni fenomen da je njihov grad najveće zimovalište sova utina u svetu.

- Severni i centralni Banata je najobešumljeniji predeo Evrope. Gde god da se izađe, nailazi se isključivo na oranice, tako da su ptice prinuđene da borave u naselju, koje je tako organizovano da pogoduje pticama. Prisutan je veliki broj četinara, parkova, zelenih površina, a hrane ima u velikom broju, i sve to pogoduje ovim pticama-kaže za „Alo!“ Milan Ružić iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije.
Od početka novembra do aprila, mala sova ušara ili utina (lat. Asio otus) prezimljuje na drveću u centru grada, ali nastanjuje i druge delove ove banatske varoši. Na naklonost prema gradu, lokalna samouprava odgovorila je sovama s poštovanjem organizujući brojne aktivnosti, a od pre osam godina i manifestaciju u novembru pod nazivom „Sovembar“.

-Ova manifestacija je postigla veliki odjek u svetu, a Kikinda je postala važno mesto za ornitologe, istraživače i proučavaoce ptica koji svake godine dolaze u naš grad da se upoznaju sa ovim fenomenom i vide sove utine. Mi kontinuirano radimo na edukaciji, pa su programom „Sovembra“ obuhvaćeni svi sugrađani, od najmlađih do najstarijih-kaže Marijana Mirkov iz Odseka za poslove razvoja grada.

Predavanja, predstave, izložbe, projekcije filmova o sovama, muzičko-scenski nastupi, koncerti i kvizovi prethode „Sova patroli“-prebrojavanju ovih ptica na drveću u blizini Narodnog muzeja- prodvođenom Milanom Ružićem iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ljubitelji ptica, zajedno sa osnovcima i srednjoškolcima su tako i ove godine, 25. novembra, ozbiljno pristupili njihovom prebrojavanju na krošnjama drveća u strogom centru grada.

- Procenjeno je da se u Srbiji gnezdi preko 20.000, a u Vojvodini više od 10.000 parova sova utina, što je čini najčešćom i najbrojnijom sovom kod nas. Kada je toplo vreme kao što je danas, sove su još uvek raspršene po gradu, pa smo ih u strogom centru izbrojali 180, a kako budu dolazili hladniji dani, očekuje se da će ih biti više od 250-kaže Milan Ružić- Kikinđani su najbolji primer u ovom delu Evrope kako su jedan fenomen koji nije bio dovoljno iskorišćen, okrenuli u svoju korist i napravili svojevrstan brend koji okuplja turiste iz celog sveta. Utine su na teritoriji Srbije zaštićene kao prirodna retkost, a jedino zaštićeno područje u svetu koje je u strogom centru grada, nalazi se upravo u Kikindi, što je zaista svojevrsno i vrlo neobično-naglašava naš sagovornik- Ova godina je bila dobra za gnežđenje sova, tako da je bilo dovoljno hrane, sve njive i lucerišta, pašnjaci i livade prepune su rupa od miševa. Sove su debele i srećne, ne fali im hrane-dodaje Ružić.

Sove su jako osetljive na uznemiravanje, s toga ne treba da čudi što su za zimovalište odabrale ovu mirnu banatsku varoš. „Grad sova“ je zbog toga sve učinio kako bi zaštitio svoje „sugrađane“ koji im rado dolaze u goste. Uvedeni su strogi propisi i kazne do milion dinara za nesavesne građane koji remete ove mudre ptice, a sve u cilju očuvanja njihovog jedinstvenog staništa. Prepoznatljive po uškama-uzdignutom perju na vrhu glave, male ušare s početka aprila napuštaju svoj zimski dom, a do narednog novembra ostaju samo fotografije i još jedna statistička brojka o zimovanju mudrih u Kikindi.

„Besplatna“ korist

Sove su mesožderke i hrane se glodarima, malim i srednjim sisarima, noćnim insektima, ribama i drugim pticama. Najčešći plen su im voluharice i poljski miševi koji prave nemerljive štete u poljoprivredi i šumarstvu, a prema proceni, sove u Kikindi godišnje pojedu oko pola miliona ovih glodara. Višestruk je njihov doprinos zdravlju, pre svega, a potom i ekonomskoj uštedi, bez utrošenog dinara na hemijska sredstva za suzbijanje glodara. Tome u prilog govori i činjenica da jedno prosečno poljoprivredno gazdinstvo može tako da uštedi 16 tona stočne hrane, a za taj novac da kupi dve krave koje daju mleko.

„Sletele“ i na BBC

Proslavili su Kikindu i „Dani ludaje“ i mamutica Kika, ali niko tako daleko kao sova ušara koja je u ovaj grad dovela brojne turiste, među kojima i ekipu britanskog Bi-Bi-Si-ja koji je snimio do sada dva dokumentarca o fascinantnom prirodnom fenomenu. Zahvaljujući sovama i filmovima o njima, za Kikindu je čulo pola milijarde ljudi. na čelu sa ekspertom za proučavanje divljih ptica i poznatim novinarom Dejvidom Lindoom. Zbog njegovih reportaža o sovama koje je videlo preko milion ljudi, već nekoliko puta je boravio u Kikindi, a sebe naziva „sinom Kikinde“ čije je ime David Lindović.

Istine o sovi

-U Grčkoj mitologiji, sova se pojavljuje sa boginjom Atinom, a na atinskim novčićima se utiskivao motiv sove, kao simbol bogatsva i čuvara atinske privrede i svakodnevnog života. Sove su bile i zaštitnice atinskoj vojsci koja ide u rat, a ukoliko bi sova preletela vojsku pred bitku, pobeda je bila neminovna.

-Sova je mudra, inteligentna i moćna te je postala simbol učenih ljudi, vračeva, mudrosti, intuicije i statusa. Ova se ptica često pogrešno tumači kao glasnik smrti, a simbolika se, zapravo, odnosi na transformaciju, promenu, na smrt u simboličkom smislu. Ta promena može biti fizička, ali češće je duhovna (promena načina promatranja stvari, promena emocija).