Deset svari na koje nas je korona navikla

Posao

Još tokom prvog talasa, praktično sa uvođenjem vanrednog stanja, svi kojima je posao to dozvoljavao prešli su na rad od kuće. Velika većina firmi iselila je zaposlene iz službenih prostorija u njihove domove gde su spavaće sobe, hodnici, pa čak i kuhinje pretvorene u mini kancelarije.

Manji broj zaposlenih je praktično celu 2020. proveo na ovakvom režimu rada, dok se znatno više njih vratilo poslu od kuće krajem novembra, kada je počeo pik trećeg talasa korone.

Slave

Dovitljivi koji su hteli da budu u kontaktu sa rodbinom i prijateljima organizovali su onlajn grupe... Bilo je čak i domaćina koji su prethodno "gostima" slali slane i slatke specijalitete.

Kupovina

U trenutku kada su bile potpuno zatvorene prodavnice, pijace, tržni centri, ili kada je bio otežan dolazak do njih, građani su bili prinuđeni da pribegavaju onlajn kupovini.

Na ovaj način su naručivane namirnice iz supermarketa, dnevni obroci iz restorana, kafa i cigare iz obližnjih trafika, a jedno vreme kada su bile zatvorene i sve zelene tržnice, čak i voće, povrće, sir, jaja... I to direktno od proizvođača preko tzv. onlajn pijace.

Takođe, građani su se sve češće odlučivali da umesto čekanja u redovima i račune plaćaju onlajn.

Pozorište

Mesecima su pozorišta u Srbiji bila potpuno zatvorena, a posebno je kritična situacija bila tokom vanrednog stanja i policijskog časa.

Umetnici su u trenutku najveće krize odlučili da bar malo pomognu narodu i skrenu misli građanima od problema sa kojima se suočavaju, pa su mnoga pozorišta organizovale onlajn predstave.

I ispostavilo se da su bile i te kako gledane.

Sastanci

Praktično od početka epidemije korona virusa do danas mnogi sastanci su organizovani onlajn putem. Bez obzira na njihove različite karaktere.

Najbrojniji su svakako bili oni poslovni, koji su okupljali čak i zaposlene iz susednih kancelarija, ali i one koji su radili od kuće. Na ovaj način nastavnici u pojedinim školama su kontaktirali sa majkama i očevima đaka putem pravih onlajn roditeljskih sastanaka, a nisu izostali ni sastanci ljubavne prirode.

Posebno među tinejdžerima.

Druženje

U vreme kada je trebalo izbegavati odlazak u kafiće, kafane ili restorane, kao i masovna okupljanja, a posebno za vreme vanrednog stanja i policijskog časa, jedini način za kakav-takav društveni život bilo je druženje preko društvenih mreža.

Na taj način održavane su veze među prijateljima, ali i sa bakama i dekama kojima je mesecima tokom prvog talasa bio zabranjen izlazak iz domova. Bez obzira na to da li se radilo o razgovorima "jedan na jedan" ili formiranju čitavih grupa i pravih onlajn mini žurki.

Treninzi

U vreme vanrednih stanja i policijskog časa, tokom aprila i maja, građani Srbije su praktično bili zatvoreni u svojim domovima, između četiri zida.

I profesionalni sportisti, amateri, ali i obični rekreativci snalazili su se na sve načine kako bi koliko-toliko vežbali kod kuće. Jedni samostalno, a drugi putem onlajn treninga, samostalnih ili kolektivnih koje su vodili treneri preko kompjutera ili mobilnih telefona.

Lečenje
Kažu da nikako ne smemo da se "lečimo preko dr Gugla", ali su u jeku najveće epidemije korona virusa lekari mogli da pomognu građanima čak i onlajn putem. Posebno onima koji su imali probleme nevezane za kovid.

Možda doktori nisu mogli da pregledaju pacijenta, ali su u svakom trenutku mogli da daju neki savet, pa čak i da na osnovu analiza koriguju terapije.

Neki od lekara su čak nudili korisnicima i besplatne usluge.

Koncerti

Zbog zabrane masovnih okupljanja, praktično tokom cele godine nije bilo većeg održanog koncerta, na otvorenom ili u zatvorenom prostoru.

Muzičari su se snalazili kako su znali i umeli, a mnogi od njih su organizovali i veoma posećene onlajn koncerte, na svoju i radost mnogobrojnih obožavalaca.

Neki koncerti su bili i u humanitarne svrhe.

Škola

Koliki je šok za zaposlene predstavljao rad od kuće, toliko je velika promena za đake bio prelazak na onlajn nastavu.

Časove na malim ekranima osnovci i srednjoškolci su počeli da slušaju još krajem marta, a u školske klupe se praktično nisu vraćali do kraja prošle školske godine. Kakva-takva redovna nastava je krenula 1. septembra, većina učenika je nedelju dana išla u školu, a zatim bi nedelju dana radila od kuće, da bi sredinom novembra svi, sa izuzetkom najmlađih osnovaca (đaci od prvog do četvrtog razreda) prešli na kompletnu onlajn nastavu.

Naravno, bilo je mnogo problema: od nedovoljne tehničke opremljenosti i osposobljenosti kako đaka, tako i nastavnika, (ne)zainteresovanosti obe strane, različitih sistema koje su sprovodile škole...