Evo do kakvih je zaključaka došao

- Vrlo je bitno shvatiti da ti podaci, kada je analitika u pitanju, potvrde o smrti u zavode stižu dva meseca nakon meseca smrti, tako da u ovom trneutku imam samo podatke do juna i kada pogledate Beograd, to možete da gledate na različite načine - rekao je o početku svog istraživanja gostujući na TV Prva.

On je istakao da treba znati "šta je ono što je neposredni, osnovni i uzrok smrti produžene bolesti".

Podatke o smrtnosti je upoređivao sa proteklih četiri godine.

- Više smrtnosti zabeležen je u martu, 92 lica više je umrlo nego prethodnih četiri godine u proseku u tom mesecu. U aprilu je zabeleženo 246 više, dok je u maju 85 manje. Ponovo je registrovan veći broj u junu 92 više u odnosu na prosečan broj tokom istok meseca prethodne četiri godine. Zadominiralo je neko shvatanje da je ovde poumiralo hiljade ljudi a to nema veze sa istinom - kazao je dr Kon.

Da li se pridržavate propisanih epidemioloških mera?

Još jednom je naglasio da su podaci nepotpuni i da su još uvek "samo pretpostavke".

Eksplozija u julu i avgustu

- Eksplozija nastaje u julu i avgustu, zato su ovi podaci nepotpuni. Prvi pokazatelji govore da je toga bilo u julu koliko ukupno u ostalim mesecima, a da je višak smrtnosti i duplo, do 500 više, u odnosu na prethodne četiri godine, ali to su samo pretpostavke. Moj zaključak je da imamo višak smrtnosti kao što je i Republički zavod za statistiku rekao, ali ne može da se kaže da je to isto što i potvrđen slučaj - zaključio je dr Kon.

On se ponovo osvrnuo i na model koji je primenila Švedska u borbi protiv korona virusa, gde su zabeležene znatno veće stope smrtnosti.

- To je model gde skoro ništa i ne preduzimate nego puštate da se virus prenosi i prekatično odnosi žrtve i imaju veliki broj žrtava. Pitanje se postavlja šta smo mi radili, koliko mi imamo žrtava, a to je nešto što ja sada radim kroz ovu analizu - rekao je dr Kon.