SRBI SE OKUPLJAJU U MANASTIRU RAKOVICA Godišnjica smrti patrijarha Pavla

Nakon liturgije, koja je počela u 8.00 časova, biće služen pomen na grobnom mestu patrijarha Pavla u krugu manastira Rakovica.

Danas se navršava 15 godina od upokojenja patrijarha srpskog Pavla kojeg smatraju najvoljenijim poglavarom Srpske pravoslavne crkve zbog njegove skromnosti i istinoljubivosti, koji je još za života među narodom smatran svecem, a Srbima u zavet ostavio da čuvaju sveto Kosovo i Metohiju i da uvek budu ljudi.

 

Patrijarh Pavle biće upamćen kao čovek mira i poštovanja među ljudima, ma koje vere bili, a njegovi bližnji monasi kažu da nikad ništa nije zatražio, da su morali da razmišljaju da li je gladan ili žedan, kao i da se neprestano molio.

Patrijarh Pavle je od 1990. do 2009. godine bio vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, 44. po redu. Na tronu je zamenio bolesnog patrijarha Germana, a ustoličen u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu i tada je poručio da mu je jedini program rada – jevanđelje.

Neke od njegovih poznatih misli su - "Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti, niti od kojih roditelja, ali od njega zavisi kako će postupati u datom vremenu, kao čovek ili kao nečovek".

"Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje".

"Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov".

Patrijarh Pavle, čije je svetovno ime bilo Gojko Stojčević, rođen je na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Svetog Јovana Krstitelja – 11. septembra 1914. godine u Kućancima kod Donjeg Miholjca u Slavoniji.

On i brat Dušan rano su ostali bez roditelja, pa je brigu o njima preuzela očeva sestra Senka koju je patrijarh nazivao drugom majkom. Osnovnu školu završio je u Kućancima, nižu gimnaziju u Tuzli, a višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu.

Alo

 

U Beogradu je 1936. godine upisao Bogoslovski fakultet, a vanredno je završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi uporedo upisao i Medicinski fakultet na kojem je stigao do druge godine studija. Završio je Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde ga je zatekao Drugi svetski rat.

U proleće 1942. godine njegov školski drug jeromonah Јelisej odveo ga je u Manastir Svete Trojice u ataru sela Dučalovići kod Lučana, odakle se 1944. godine zaputio u Banju Koviljaču gde je radio kao veroučitelj i vaspitač u domu za djecu izbeglu iz BiH.

Te godine je obolio od tuberkuloze, pa je iz zdravstvenih razloga otišao u manastir Vujan u selu Prislonica između Čačka i Gornjeg Milanovca, gde je bio do 1946. godine i izlečio se od teške bolesti.

Alo

 

Zamonašio se 1948. godine u manastiru Blagovještenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Јulijan Knežević. Bio je sabrat manastira Rača u Podrinju, a radio je i kao pomoćni nastavnik Bogoslovije "Svetog Kirila i Metodija" u Prizrenu. Od 1955. godine dve godine je bio na postdiplomskim studijama u Atini.

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine i na Kosovu i Metohiji je proveo 33 godine.

Za za 44. patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. godine i na tronu je bio 19 godina. U njegovo vreme osnovana je Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, u škole je vraćena veronauka, a Bogoslovski fakultet ponovo je postao sastavni deo Univerziteta.

Patrijarh Pavle nosilac je najviših crkvenih i državnih odlikovanja, bio je počasni doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Svetog Vladimira u Njujorku. Govorio je grčki, ruski i nemački jezik.

Odlikovan je državnim Ordenom Nemanje prvog stepena, Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena i ruskim ordenom "Dostojanstvo" zbog značaja koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli, bio je počasni predsednik Fonda za Kosovo i Metohiju, a dobio je i nagrade Međunarodnog fonda za unapređenje jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda Svetog apostola Andreja Prvozvanog.

Objavio je dve knjige - "Pitanja i odgovori čtecu pred proizvodstvo" i "Devič, manastir Svetog Јoanikija Devičkog".

Lična biblioteka patrijarha Pavla pripala je fondu Biblioteke Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve i ima status kulturnog dobra, a čuva se u prostorijama konaka Manastira Svetog arhangela Mihaila u Rakovici.

Patrijarh Pavle preminuo je 15. novembra 2009. godine u 10.45 časova na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Prema sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica, gde ga je na poslednji počinak ispratilo više od pola miliona ljudi, a njegov grob svakodnevno posećuju brojni vernici.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI