VASU SAHRANILI UZ KOLCE, ISPRAĆAJ KAO SVADBA Veseljaka iz Kukića su ispratili onako kako je i živeo, i to po njegovoj želji
Printscreen

Mada je u većini slučajeva u pitanju posmrtni marš ili neka sevdalinka, Vasilije Plavšić (66) iz čačanskog sela Kukići rešio je da ovaj svet napusti uz veselije zvuke. On je od svoje porodice tražio da ga isprate uz užičko kolo i ostale melodije koje pozivaju na igru.

Kako su ispričali oni koji su na sahrani bili, a i snimak pokazuje, potomci su Vasiliju ispunili želju, i to za sve pare. Trubači su svirali od kada je završeno opelo ispred njihove kuće, pa putem do groblja, a nakon kraće pauze tokom opela, čim je kovčeg spušten u raku začulo se užičko kolce.

Kako je za Alo! rekao Vasilijev komšija iz sela, celo selo se oduševilo Vasilijevim izborom.  

Printscreen

 

- Jeste, Vasilije je bio veseljak i sam je tražio da bude muzika tu, iako je bio relativno mlad, valjda je osetio da mu se bliži kraj, pa je tako rekao i poželeo da ga tako isprate. Tako je valjda i deci olakšao, da znaju da on ne žali, pa da i njima bude lakše - kaže za Alo! komšija Bogić Cvetković.

Kako kažu iz pogrebnog preduzeća koje je organizovalo sahranu, Vaske je voleo trubu, muziku i boemski život. Njegova porodica nije imala drugi izbor osim da do poslednje reči ispoštuje poslednju želju.

- Sahrana je organizovana tačno onako kako je on tražio. Porodica preminulog je došla i dostavila spisak njegovih želja. Tražio je da se nakon obavljenog opela sa tri sveštenika u dvorištu njihove kuće oglase trubači i da njegov kovčeg kroz selo pronesu uz zvuke pesama koje je on voleo. Tako su članovi porodice, rodbina i prijatelji Vasilijeve posmrtne ostatke pratili dva kilometra sve do mesnog groblja u Mršincima - rekao je Marko Đoković, i dodao da su trubači sve vreme svirali.

- Pošto sam prisustvovao sahrani, video sam i sveštenike koji su telefonima snimali onaj pomalo neobičan prizor, međutim, kasnije su mi rekli da tu ne vide ništa loše jer odlazak na drugi svet i treba da bude s pesmom. Uostalom na opelu i oni pevaju - priča Marko Đoković iz pogrebnog preduzeća.

Vasilije je iza sebe ostavio sina, dve ćerke i četvoro unučadi, koji su sproveli poslednju očevu želju, a oni koji su videli kako je cela ceremonija izgledala, kažu da je Vasilije s ovim činom mislio pre svega na decu, pa tek onda na sebe.

- To je čovek koji je uživao u muzici i rešio je da i njegovi potomci uživaju, da im umesto suza na licu bude osmeh - zaključio je jedan od prisutnih na sahrani.

Sve više veselih sprovoda

U pogrebnom preduzeću koje je obavilo Vasilijevu sahranu, kažu da im članovi porodica preminulih sve češće dolaze sa zahtevima da se na sprovodu pojave ozbiljni orkestri.

- Nedavno smo imali jedan drugi slučaj da je pokojnik tražio da se prisutni na sahrani dočekuju na kapiji s muzičarima kao što je to u Šumadiji običaj na svadbama. Članovi akustičnog orkestra sa harmonikama, gitarama, violinama... svirali su i pevali na kapiji puna četiri sata dočekujući prisutne na sahrani. Preminuli je za života odabrao 50 narodnih pesama, napravio spisak i u amanet ih ostavio naslednicima - navodi sagovornik, i dodaje da mesečno imaju po nekoliko sahrana sa sličnim zahtevima. U jednom trenutku rodbina je počela i da naručuje pesme - kaže Đoković.

ŠTA KAŽE CRKVA?

Kako je za Alo! rekao sveštenik Marko Jeftić, sahrana i opelo bi trebalo da budu dostojanstveni.

- Mi se opraštamo s bližnjima i tokom čitavog opela molimo Boga da upokojenom oprosti grehe i nastani ga tamo gde nema plača, bola ni žalosti. Dakle, te pojave su rezultat nepoznavanja suštine vere i pukog sujeverja. Prirodno je da budemo tužni, jer se privremeno rastajemo od onih koje smo voleli, ali živimo sa nadom da ćemo našom verom biti s onima koje smo ljubili – kaže sveštenik.

 

Komentari (0)

Loading