OVA TRI FAKTORA SU PRESUDNA Kako to da imamo subjektivni osećaj da je napolju preko 40 stepeni, a napolju je zapravo +34?
Foto: Shutterstock

Sličnu situaciju imali smo i zimus, kada je vladao osećaj izuzetne hladnoće iako se temperatura kretala oko nula stepeni, a zašto i kada se to dešava zavisi od više faktora, pre svega od mesta na kom je osoba kojoj se osećaj toplote ili hladnoće na poklapa sa stvarnim vrednostima.

Na snazi su upozorenja i upaljeni su alarmi koji važe, najavili su meteorolozi, do kraja jula na području Srbije, a maksimum od +42 se očekuje u subotu iako mnogi ljudi već sada imaju osećaj ekstremnih temperatura.

Ovih dana imali smo, na sreću, pad temperature u toku noći, ali je ponovo aktuelan već viđeni scenario kada je i u ponoć i pred zoru toplo, oko 20 i više stepeni.

-Do nedelje će biti ekstremno, kao što je zapadnoj Evropi gde su temperature 41, 42 i više stepeni. Biće ovde lokalno i do +39, pogotovo do petka i ponovo sledeće srede, kada se očekuju najtopliji dani u ovom toplotnom talasu. Ali, ovo je najtopliji deo leta, julske vrućine nam donose do +38-39 stepeni, u hladovini naravno, a na suncu će biti znatno više. Temperatura se meri u hladovini, postoje uniformisani uslovi za merenje. Toplotni talas će potrajati do početka avgusta, ima naznaka za osveženje krajem jula, ali ne deluje kao nešto specijalno. Još ćemo se družiti sa suncem – kaže Marko Čubrilo.

Kako je „Blicu“ objašnjeno, recimo, ako je na Paliću, pored jezera, +34 stepena, u centru Subotice je sigurno oko 37 stepeni, a osećaj ljudi u gradu može biti da je više od +40 stepeni. Najveći uticaj na to imaju zagrejanost betona, vlažnost vazduha i vetar. Na primer, trenutno je vlažnost vazhuha veća od 20, čak je blizu 30 što stvara osećaj da ne može da se diše. Kada je vlaga 10 ili 15 odsto tada imamo realniji osećaj za temperaturu vazduhu, međutim i tada subjektivni osećaj može da stvori iluziju o izuzetno ekstremnoj temperaturi ukoliko smo pregrejani ili se nalazi u uslovima koji povećaju taj osećaj.

Prema zvaničnoj prognozi u Srbiji za četvrtak, na Paliću je izmereno 34 stepeni, i ista temperatura obeležava i subjektivni osećaj, međutim, svaki Subotičanin će reći da je znatno toplije, a na to utiče što je vlažnost vazduha trenutno na severu zemlje 30 odsto, vetar duva dva m/s, a pritisak je 1005,4 hPa.

Pravilnik prema kom se računa subjektivni osećaj uzima u obzir osobu koja hoda u senci i zanimljivo je što su na jednom od sajtova na kome su prikazane vrednosti objektivnih i subjektivnih temperatura, lični osećaju prikazani za sve gradove u Srbiji i Evropi uglavnom nižim vrednostima od stvarne temperature.

- Na subjektivni osećaj utiče i asfalt, beton, zračenja i mnogi drugi parametri. Ako neko oseća da je toplije nego što su zaista vrednosti temperature verovatno je izložen zračenju sa svih strana. Vetar je slab i nema cirkulacije vazduha. Takav osećaj uz zaiste visoke temperature imaćemo do kraja subote, a onda postoji mogućnost za blagi pad temperature – objašnjava sagovornik sa Palića.

Kada je u pitanju Niš, 21. jula je u podne izmerena temperatura +31 stepen i zvanično je podatak da je i subjektivni osećaj isti, međutim, s obzirom da je vlažnost vazduha bila 26 odsto, a vetar je duvao 11 km/h, Nišlije bi rekle da je u centru njihovog grada +38 do 40 stepeni, a prema sajtu zoom.eart stvarna temeperatura u 13 sati je bila 35, a subjektivni osećaj „svega“ 33.

Na različite podatke svakako utiče i način na koji se subjektivni osećaj meri, a za to postoje i formule. Na kalkulaciju osećaja utiče i brzina vetra, stepen oblačnosti, površina tela izložena suncu, odeća koju osoba nosi i od kog je materijala.

Proračuni i formule, mogu biti izuzetno korisne u vreme toplotnih talasa, jer je na osnovu njih moguće predvideti opasnosti povezane sa zdravstvenim problemima, poput toplotnog udara, dehidratacije, toplotne iscrpljenosti, grčenje mišića i drugih tegoba.

U ZZJZ Subotica su ranije objasnili da nije samo temperatura vazduha opasna, već i vlažnost vazduha, jer kada je visoka znoj tela će teže da isparava i tada ljudi ostaju bez prirodnog načina rashlađivanja koji je vrlo efikasan.

Na zdravstvene teškoće i subjektivni osećaj uvećane toplote utiče i omorina, kada se desi spoj povećane vlažnosti vazduha i promenjivo vreme sa čestim lokalnim pljuskovima i grmljavinom. Teško dišemo, a lako se znojimo i imamo osećaj da je temperatura veća nego što jeste.

Objektivna temperatura

Prema pravilniku meteorologa podaci o temperaturi se dobijaju merenjima u meteorološkim stanicama koja mora da ispuni sledeće uslove : da je na travi, na visini od dva metra i da ima meteorološki zaklon. Veoma mali broj ljudi može u toku dana da ispuni iste ove uslovi tokom kretanja i zato se subjektivni osećaj razlikuje od objektivnog.

Granice i osećaji

Pri temperaturi od +30 i relativnoj vlažnosti vazduha od 30 odsto imaćemo osećaj na granici između omorine i koliko-toliko prijatnog vremena. Subjektivni osećaj će biti da je oko 32-33 stepena, što je skoro kao telesna temperatura. Već pri vlažnosti od 40 odsto osećaj neugodsti će rasti i mislićemo da je +35 stepeni, dok će na stvarnih 35 i više stepeni sa relativnom vlažnošću vazduha od 45 odsto, subjetivni osećaj biti kao da je +45 stepeni.

Saveti i promaja

Lekari poručuju da je najbolje tokom toplotnih talasa sa visokim procentom vlažnosti vazduha pronaći zaklon od prevelike vrućine. Neophodno je piti puno vode i smanjiti fizičku aktivnost. Zaklone od toplote je najbolje tražiti van dometa sunca, u prirodnim senkama, ispod drveća jer je tamo osećaj temperature uvek manji za pet do 10 stepeni, što je značajna razlika. Prozore držati otvorene dok spoljašna temperatura ne premaši unutrašnju. Istina da otvaranje prozora i vrata izaziva promaju ali je u pitanju lažni osećaj svežine jer na taj način se unosi vlaga i toplota, što će se najbolje osetiti uveče kada neće biti moguće rashladiti prostorije.

Komentari (0)

Loading