Savinac nije samo ime – to su posebna mesta u Srbiji, često brda, livade ili izvori, koja su u narodnom predanju zabeležena po kratkim zadržavanjima Svetog Save na njegovim putovanjima.

Legenda kaže da je Sveti Sava, prerušen u običnog putnika ili monaha, zastajao na tim mestima da se odmori.

Tamo se, veruje se, pomolio, oslonio na svoj štap i blagoslovio zemlju i ljude oko sebe. Od tog trenutka, ta mesta su nosila ime Savinac – Savino mesto odmora.

Ova priča nije samo folklor. Ona nosi duboku simboliku: Sveti Sava nije daleki svetitelj, već putnik među ljudima – neko ko zastaje, razgovara i daruje blagoslov. Savinac predstavlja mir, predah i zaštitu. Ljudi su se tu okupljali vekovima kako bi pronašli duhovnu snagu, a mnoga od ovih mesta postala su svetilišta i mesta okupljanja.

U Srbiji postoji nekoliko lokaliteta koji nose ovo ime: sela Savinac u opštini Boljevac i Bojnik, deo kraj Gornjeg Milanovca pored reke Dičine, kao i istorijski naziv za deo Beograda na Vračaru.

Pored njih, u narodu se naziv Savinac vezuje i za manja brda, vinograde, livade i zaseoke širom zemlje.

Svaki Savinac čuva duh Svetog Save i blagoslov koji je, veruje se, ostavio za sobom – kao da nas i danas podseća na moć tradicije i snagu vere.