BEČ I KOPENHAGEN POKAZALI PUT: Srbija ima ogroman energetski resurs koji još ne koristi

Iako fosilna goriva i dalje čine osnovu proizvodnje električne i toplotne energije, globalne klimatske promene i težnja ka održivom razvoju primoravaju države da traže nova rešenja. Veliki broj zemalja širom Evrope i sveta već je počeo da koristi jedan izvor energije koji je dostupan i Srbiji – otpad.

Prema podacima organizacije „CEE Bankwatch Network“, u Srbiji oko 70 procenata električne energije potiče iz sagorevanja fosilnih goriva, pre svega lignita slabog kvaliteta, koji se spaljuje u termoelektranama i proizvodi velike količine zagađenja. Ističu i da su potrebe za strujom kod nas među najvišima u regionu, čak tri i po puta više od evropskog proseka, što može ozbiljno doprineti klimatskim i ekološkim problemima.

– Za zelenu tranziciju mora se napraviti novi okvir komunikacije koji će jasno predstaviti šta će se dešavati ako nema uglja. Mi sada u ovim danima ekstremnih vrućina trošimo 40 odsto više energije nego 2023. godine. Prodali smo klima 10 puta više nego u julu prošle godine – naglašava Siniša Mitrović, rukovodilac Sektora za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

U skladu sa rastućom potrošnjom energije i nužnošću smanjenja emisije ugljen-dioksida, Ministarstvo energetike i rudarstva predstavilo je novu Strategiju razvoja energetike, koja predviđa dekarbonizaciju i znatno veći udeo obnovljivih izvora do 2040. godine.

Otpad kao energetska sirovina

Oko sedam miliona stanovnika Srbije godišnje proizvede približno 3,2 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, reciklira se tek oko 17 procenata, pa deponije ostaju opterećene ogromnim volumenom smeća.

Za razliku od Srbije, u Evropskoj uniji – prema podacima Eurostata – 48 procenata otpada završava u reciklaži i kompostiranju, 27 procenata koristi se za proizvodnju energije, dok se samo 24 procenta odlaže na deponije.

Primeri gradova širom EU pokazuju da je moguće uspostaviti energetski efikasne lokalne sisteme upravljanja otpadom. Ovo je posebno važno za Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU, budući da će domaće politike morati da se usklade sa evropskim standardima.

Beč i Kopenhagen spadaju u najbolje primere jer su uspeli da sprovedu moderne modele koji pretvaraju otpad u električnu i toplotnu energiju. Ovi gradovi znatno su smanjili oslanjanje na fosilna goriva i istovremeno umanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Korišćenjem tehnologija poput hvatanja metana sa deponija i savremenih spalionica koje pretvaraju otpad u energiju, ove sredine uspešno „ozelenjavaju“ svoj energetski sistem.

Otpad, koji se tradicionalno smatra nečim bezvrednim, dobio je novu ulogu – ključnog resursa u proizvodnji energije, uz istovremeno smanjenje količine smeća na deponijama i emisija štetnih gasova.

Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska spadaju među evropske zemlje sa najmanje otpada koji završava na deponijama. U Danskoj je već 1997. godine zabranjeno odlaganje otpada koji može da se koristi kao gorivo, pa je spaljivanje otpada postalo standard koji doprinosi energetskoj samostalnosti države.

Potencijali za Srbiju

Transformacija otpada u energiju donosi brojne koristi, ali i određene prepreke koje treba prevazići. Savremene tehnologije omogućavaju dobijanje energije iz otpada uz minimalan nivo zagađenja, što predstavlja važan korak ka održivijoj energetici.

Da bi Srbija iskoristila ovaj potencijal, biće neophodno razvijati projekte i partnerstva sa međunarodnim institucijama i gradovima koji već koriste ovakve sisteme, poput Beča, gde se u urbanom jezgru nalaze spalionice sa gotovo zanemarljivim emisijama.

Moderni pogoni za pretvaranje otpada u energiju mogli bi da smanje zavisnost Srbije od fosilnih goriva i omoguće stabilniji i ekološki prihvatljiviji energetski sistem. Korišćenjem otpada kao resursa, smanjila bi se potreba za lignitom, očuvala životna sredina, poboljšao kvalitet vazduha i unapredio svakodnevni život građana.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI