„Mali, uzmi broj 22 i ćuti!"
Dres na leđima nekada je označavao poziciju na kojoj fudbaler igra, a ovaj današnji je mnogo više od toga.
FK Partizan
On danas predstavlja identitet sportiste, nešto po čemu ga prepoznaju, ono kako se potpisuje i, u slučaju Saše Ilića, cena ulaznica na oproštajnom dresu. Tačno 22 dinara, koliko su morali da plate svi oni koji su u nedelju protiv Proletera poslednji put u Humskoj gledali živu legendu crno-belih u svom dresu s identičnim brojem.
Kapiten Partizana je tokom karijere od ovog broja stvorio božanstvo, koje će posle njega biti povučeno iz upotrebe, a onaj koji je odlučio da Sale zaigra u „dva’es’ dvojci“ jeste Branko Vučićević Gavran, čuveni ekonom kluba iz Humske.
- Sale je debitovao za Partizan 26. oktobra 1996. u Čačku protiv Borca i na toj utakmici je nosio dres s brojem jedan. Međutim, nije on dugo bio u njegovom posedu i kad je došlo vreme da se dele brojevi, on dođe kod mene i ja mu kažem: „Mali, uzmi broj 22 i ćuti“. On se nećkao, ali meni je nešto govorilo da će to biti dobar broj za njega. I, eto, bio sam u pravu - kaže Vučićević.
Tokom godina zajedničkog rada u Humskoj njih dvojica su postali veliki prijatelji, a pre početka utakmica imali su i zajednički ritual.
- Prvi put sam ga video kad je bio pionir ili nešto tako, a onda sam gledao kako raste i od malog i nežnog dečaka postaje veliki fudbaler. Od tih 800 i kusur utakmica, koliko je Saša odigrao u dresu Partizana, mislim da sam mu barem 300 puta stavio kapitensku traku na ruku. Ne znam, zaista, nemam taj podatak, ali moguće je da sam rekorder po tome u Evropi. On je uglavnom voleo da mu traku stavim na ruku kad izađe na teren, a ne u svlačionici. Izađe na teren, razmeni zastavice s protivničkim kapitenom, a onda mu ja stavim kapitensku traku na ruku - kaže Vučićević.
Saša, moj kolega penzioner
Branko Vučićević je u penziji već pune tri godine, a Saša Ilić u nju zvanično odlazi posle utakmice protiv Crvene zvezde u finalu kupa 23. maja, kad će imati više vremena da se druže.
- Iako sam otišao u penziju, dolazim povremeno u naš sportski centar u Zemunu i viđam se Sašom i sa svim ostalim igračima, a s njim se čujem i telefonom. Nas dvojica imamo zaista fantastičan odnos i već neko vreme ga zovem kolega, jer smo kolege penzioneri - kroz smeh kaže Gavran.