"Izlečen sam, ali ono što sam video po izlasku iz bolnice me šokiralo, pa da li je moguće?!"

- Sad se osećam kao u bajci. Teško opisiv je osećaj posle doživljenog i 15 dana u bolnici opet spavati na svom jastuku, popiti kafu posle ručka... da ne pričam nesmetano disati punim plućima, ponovo biti sa suprugom i sinom.

Po izlasku iz bolnice je, kako kaže, doživeo veliki šok.

- Krcatu Autokomandu od automobila i od ljudi s nevericom sam posmatrao prilikom povratka iz bolnice. Sugrađanima sam se čudio što su bez maske i rukavica zbijeno stajali ispred pekare i čekali nekakvo pecivo na samo nekoliko stotina metara od Kliničkog centra Srbije i KBC „Dr Dragiša Mišović“ - mesta gde se dešavaju ljudske drame i nesreće. Nestvarno i nepojmljivo, zaista. Ljudi očito nisu svesni dešavanja, u bliskom okruženju. Nerealno precenjuju sopstvene mogućnosti, istovremeno potcenjuju pandemiju. Tako sam i ja, otud umalo nisam zakasnio s reakcijom i odlaskom u bolnicu. Izboriću se s povišenom telesnom temperaturom (37,5) i suvim kašljem, mislio sam, kao bivši sportista i aktivan rekreativac. Jedanaestog dana, kad je poprilično steglo u grudima, a temperatura značajno porasla (38,3), telo sve više bilo malaksalo, otišao sam u Pasterovu ulicu na pregled. I, posle ustanovljene upale pluća, primljen u Infektivnu kliniku. Zadivljen sam heroizmom lekara, medicinskih sestara, higijeničarki... i nesebičnom posvećenošću svakom bolesniku, verujte na reč - dvadesetčetvorosatnom! Aplauzi u 20 časova jesu divna stvar, ali decimalna nula u poređenju šta čine za zdravlje naše. NJima se klanjam svakog dana... Kad sve bude prošlo, nadam se, biće adekvatnije nagrađeni za do-bročinstva na prvoj liniji opake nam zaraze. Nisam demagog, politikant... samo svedok zbivanja u kovid bolnici, očevidac junačke borbe za tuđe živote. A, svega sam se nagledao... od besomučne pomame za vazduhom preko danonoćnog zapomaganja i zbog neprihvatanja trenutnog stanja nervnog sloma mnogo mlađeg od mene, do gašenja... divnih ljudi, žene i muškaraca u mojoj sobi. Pakao... Ne daj Bože, nikome. Ne... Verujte... bolje je i tri meseca u stanu, nego tri minuta u bolnici! Budimo odgovorni, ostanimo kod kuće... Ali, stvarno. Svojevremeno sam operisao ligamente kolena, zadnju ložu i pet puta lomljen nos. Ali, ovo... Razlika je u dužni trajanja, kontinuitetu. Svaki sat je bio kao dan... i, tako tri nedelje. Da ne pričam o iščekivanjima vizite, rezultata krvi, rentgena, EKG-a, saturacije kiseonika... - zaključio je Varga.