Izabrali smo 10 najboljih srpskih fudbalera u poslednjih 10 godina! Da li se slažete? (ANKETA)

Dočekali smo kraj 2019. godine, ali i kraj decenije, ako računamo da se dekada iza nas može nazvati '10-e. I kao što bi '90-ih birali da li je najveći doprinos domaćem fudbalu dao Mijatović, Savićević ili možda već vremešni Piksi Stojković, da li su '00-ih to bili Stanković, Vidić, Duljaj, Krstajić, tako bismo mogli i sada da vidimo koji su to fudbaleri u najvećoj meri obeležili prethodnih deset leta u srpskom fudbalu.

Bilo je talenata, često neispunjenih potencijala, bilo je ne previše uspeha, dva odigrana i jedan izboren Mondijal, dve velike titule u mlađim kategorijama, a sada je možda vreme da vidimo kome najlepša igra najviše duguje od srpskih igrača u periodu od 2010. do 2019. godine. Ovo je naš izbor 10 najboljih.

10. Sergej Milinković-Savić

Od popularnog SMS-a tek očekujemo da zablista u nacionalnoj selekciji i da ostvari toliko pominjani veliki transfer iz Lacija u još veći klub, iako je naravno rimska ekipa sam krem, ali dosta toga je uradio i dosad mladi vezista. Osvajač Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina i fudbaler iz Paunovićeve selekcije koji se najbolje lansirao nakon Novog Zelanda, zabeležio je uspešne internacionalne sezone prvo u Belgiji, zatim i u Italiji. Za Lacijale je odigrao već preko 150 mečeva i godinama je jedan od najboljih igrača Serije A na svojoj poziciji. Nesnalaženje kod Muslina mu je malo usporilo učinak u reprezentaciji, međutim očekuje se da će naći svoje mesto i pravu igru i u dresu "Orlova".

9. Zoran Tošić

Vremešni Bambi je u prethodnoj deceniji imao jako uspešan period u moskovskom CSKA, sedam sezona u prestonici Rusije, skoro 300 odigranih utakmica, a i u reprezentaciji je godinama bio standardan. Nakon neuspeha u tada brutalnom Mančester junajtedu, uspeo je da revitalizuje karijeru i postane jedan od najkonstantnijih srpskih igrača u narednim godinama. Za Srbiju je odigrao 76 utakmica što dovoljno govori o poštovanju koje su selektori imali za njega, a i u drugom mandatu u Partizanu pokazuje da je majstor igre i svojom levicom i dalje namešta šanse i cepa mreže kao u starim dobrim vremenima.

8. Luka Milivojević

Jedan od onih tihih heroja svake ekipe, vredan radnik i krvavi borac, Luka je nakon odlaska iz Srbije imao miran, nenametljiv put i upornošću, predanošću je došao do kapitenske trake jednog premijerligaša. Prvo u Anderlehtu, potom u Olimpijakosu gradio inostranu karijeru da bi stigla ponuda iz Kristal Palasa. Nije sa mnogo pompe došao na "Selharst Park", ali se brzo nametnuo kao lider tima, siguran izvođač prekida, operativac na sredini terena i produžena ruka trenera na terenu. Sukob sa Krstajićem ga je odstranio na neko vreme iz reprezentacije Srbije, međutim kod Tumbakovića je opet standardan i nema sumnje da će još mnogo koristiti nacionalnom timu.

7. Adem Ljajić

Večiti mladić našeg fudbala ima već prebogatu klupsku biografiju, a tek mu je 28 godina. Nakon što se otisnuo iz Partizana promenio je četiri ekipe u Italiji, i to Fiorentinu, Romu, Inter i Torino, u svakoj ostavio traga i većinski igrao jako dobro. Ipak, nekonstantnost mu jeste glavna mana i umeli su da naiđu periodi kada Ljajić ne liči na sebe tj. na fudbalera neverovatne vizije i kreacije. Može da bude 'trekvartista', može krilo, izuzetan pas, dribling i slobodnjak, činjenica je da kada Adem Ljajić igra kako ume, malo ko je bolji od njega. Sada se nastanio u Turskoj i tamo je jedan od najboljih fudbalera lige, a u reprezentaciji je dosad sakupio 45 mečeva i iako nije "pevač", jedan je od retkih kojima se ne može zameriti nivo zalaganja u crvenom dresu.

6. Neven Subotić

Nažalost, ovde već govorimo o "nekada velikom igraču". Neven Subotić je do pre nekoliko godina bio u prvom planu, ali njegov prvi plan je značio i status jednog od najboljih štopera sveta. Miljenik Jirgena Klopa u svoje vreme i deo verovatno najstabilnijeg štoperskog tandema u to vreme koji je činio sa Matsom Humelsom, Subotić je osvojio sa Borusijom titulu u Nemačkoj i zamalo Ligu šampiona, zaustavljeni su od Bajerna u finalu. U Dortmundu je doživeo i pad, pre svega zbog povreda, posle toga igrao za Sent Etjen, sada za Union Berlin. Iz reprezentacije se povukao 2013. godine, velika je šteta što nije ostao u timu pošto je pozicija centarhalfa nakon njegovog odlaska postala najranjiviji deo ekipe.

5. Aleksandar Mitrović

"Mitrogol" je na putu da postane najbolji strelac u istoriji reprezentacije što je samo po sebi impresivno i bolji pokazatelj njegovog značaja nego bilo šta drugo što bi se moglo reći. Osvajač Evropskog prvenstva za igrače do 19 godina, najbolji igrač tog takmičenja i strelac odlučujućeg penala u finalu, kasnije je sa sjajnim partijama nastavio i u seniorskom dresu. Pre njega se Srbija dugo mučila sa napadačima, ali Mitrović se nametnuo kao prirodno prvo rešenje i uzvratio poverenje pogocima. Na klupskom nivou takođe odličan, najbolji strelac belgijske lige, zatim se nije snašao u Njukaslu, međutim Fulam mu je postao "druga kuća" i bio je najzaslužniji na terenu za povratak ekipe u Premijer ligu 2018. godine. Već 34 gola za Srbiju, a tek mu je 25 godina.

4. Aleksandar Kolarov

Aktuelni kapiten reprezentacije, igrač koji već 12 godina igra u najjačim evropskim ligama za vrhunske klubove, član generacija koje su izborile dva Mondijala i najstrašnija levica još od Siniše Mihajlovića. Za Srbiju je odigrao već 90 mečeva i nadamo se da će i na Evropskom prvenstvu sa trakom predvoditi "Orlove". Čak sedam godina staža u Mančester sitiju koji se baš u tom periodu uz pomoć arapskog novca izdigao iz prosečne ekipe u jednu od vodećih u Evropi, Kolarov je sa "Građanima" osvojio dve titule prvaka Engleske, a pre i posle tog perioda je promenio dresove dva rimska rivala. Uspešan u Laciju, osvajač i Kupa Italije, dok je sada u Romi nezamenjiv na levom beku i u zrelim godinama jedan od predvodnika ekipe.

3. Dušan Tadić

U ovom trenutku najcenjeniji srpski fudbaler, Ajaksov mađioničar, "desetka" i vođa tima, u izboru za Zlatnu loptu završio je pri samom vrhu, sekunde su nedostajale da odvede "Kopljanike" i u finale Lige šampiona. To je 2019. godina, ali Tadić je već dugo, dugo vremena veliki igrač, najbolji asistent gde god da je igrao i čovek od kog najviše zavisi svaki tim u kom nastupa. Tako je i sa reprezentacijom, kada Tadić igra, igra i Srbija, njegove lopte su Mitroviću donele većinu pogodaka u nacionalnom dresu i nema sumnje da je taj tandem ključan i za baraž pred Evropsko prvenstvo koji nam sledi. Pravi propovednik holandskog stila fudbala u današnjem "grubom" vremenu, nije nikakvo čudo što je Ajaks već treća ekipa iz te zemlje za koju igra. Verovatno nema Holanđanina kome nije žao što mu Dušan Tadić nije zemljak. Srećom po nas, Srbin je to.

2. Nemanja Matić 

Možda i jedini sa liste koji je u solidnom vremenskom periodu bio nesumnjivo najbolji na svojoj poziciji na svetu. Dvostruki osvajač Premijer lige, izraz "zadnji vezni" bi trebalo u rečniku da ima sliku Nemanje Matića pored definicije, jer je on u svom najboljem periodu upravo bio definicija. Murinjo je znao da mu nađe ulogu iz snova i kada bi veliki "Mou" pravio svojih top 10 za prethodnu deceniju stoprocentno bi se i Nemanja našao na listi. Ta najsvetlija faza karijere je bila u Čelsiju, dok su u Mančesteru razni faktori uticali da mu karijera malo stagnira, međutim ima još vremena da opet pokaže zašto je svetska klasa. U reprezentaciji godinama bio najbolji igrač, zli jezici bi rekli "jedini dobar" u nekim slabijim ciklusima, nadamo se da će te partije opet izneti, jer nam je pravi Nemanja Matić neophodan ako želimo ikakav rezultat da ostvarimo u narednoj godini.

1.  Branislav Ivanović

Stena, granit, breg po desnom boku Čelsija i reprezentacije Srbije, igrač koji je sve što ima dao i ostavio na terenu toliko puta u svakom dresu u kom je igrao, osvajač Premijer lige tri puta, Lige šampiona (nažalost, propustio finale zbog kartona) i ne samo osvajač nego i strelac odlučujućeg pogotka u finalu Lige Evrope. Sve je to Bane Ivanović i još toliko toga, godinama pouzdani desni bek i takođe jedan od vodećih na tom mestu u timu u svetskim okvirima, izuzetan u odbrani, koristan u napadu, čak i strelac kad je najteže, dugogodišnji kapiten Srbije, igrač sa najviše nastupa i u seniorskoj i u mladoj reprezentaciji naše zemlje. Miljenik navijača i trenera, reklo bi se prirodan izbor za prvo mesto na listi najboljih srpskih fudbalera u prethodnoj deceniji. 

Među časnim pomenima bi se svakako mogli naći sigurno najbolji golman Srbije u ovih deset godina Vladimir Stojković i "goruća tema" Luka Jović, koji su bili blizu da uđu na listu. 

Koje je vaše mišljenje? Da li se slažete sa izborom ili imate zamerke i sugestije? Možete glasati i u našoj anketi kog igrača vi smatrate brojem 1 od 2010. do 2019. godine u srpskom fudbalu.