HRAM HRISTA SPASITELJA U MOSKVI Najpoznatija crkva u prestonici
Foto: Shutterstock

Istorija hrama je tesno povezana s dramatičnom Napoleonovom invazijom i trijumfom Rusije nad francuskom armijom. I sama izgradnja hrama je bila isto toliko dramatična, a i rezultat je isto toliko trijumfalan.

Hram je projektovao arhitekta Karl Magnus Vitberg. On je rođen u Sankt Peterburgu u švedskoj porodici. Morao je da se odrekne svoje zemlje i porekla i da primi pravoslavlje kako bi od imperatora dobio odobrenje za realizaciju svojih ambicioznih planova.

Posle rata s Napoleonom, Rusija je doživela neviđeni uspon patriotizma i duhovnosti. Ljudima je bio potreban simbol koji odražava takvo raspoloženje. Imperator Aleksandar je zamislio grandiozan memorijalni objekat koji bi služio kao sećanje na vojnike carske armije koji su dali svoje živote ili su bili zarobljeni u borbi za otadžbinu.

Činilo se da je Vitberg bio jedini ko je mogao da čita careve misli. „Pogodili ste moju želju. Ja bih želeo da to ne bude samo gomila kamenja kao obična zgrada, nego nešto što je prožeto verskom idejom. Pogledao sam dvadesetak projekata. Među njima je bilo i dosta dobrih, ali su oni ipak obični. Vi ste učinili da kamenje progovori“, rekao je imperator Vitbergu 1815. godine.

Caru Aleksandru se Vitberg toliko dopao, da ga je imenovao za šefa čitavog projekta. Vitberg nije imao nikakvog iskustva u građevini i organizovanju posla i zato se tome snažno protivio, ali bez uspeha. On je 13. septembra 1817. godine postavio kamen temeljac hrama na Vorobjevim gorama, gde se sad nalazi.

Sreća nije bila baš naklonjena Vitbergu. Car Aleksandar je umro 1825. godine i tada je Nikolaj Prvi krunisan za cara. Novi imperator je naredio da se izgradnja hrama obustavi jer je u tom trenutku već bila previše skupa.

Specijalna državna komisija je otkrila velike pronevere. Vitberg je osuđen na konfiskaciju imovine i proteran je bez prava da radi za državu. Tako je osnivač naivac bio prinuđen da napusti svoj projekat. Današnji istoričari smatraju da je on bio nevin i da je bio žrtva intriga onih kojima je bio pretpostavljeni, svojih saradnika.

Hram je bio napušten, ali je car Nikolaj kao iskreni vernik bio ožalošćen što nije ispunio zavet svog brata, pokojnog imperatora, da podigne simbol preporođenoj Rusiji. Zato je 10. septembra 1839. godine, tačno 22 godine nakon postavljanja prvog kamena temeljca, svečano postavljen novi kamen temeljac Hrama Hrista Spasitelja na novom mestu.

Novi arhitekta je bio Konstantin Ton. On je izabrao mesto na kome se nalazio manastir, i lokalna legenda kaže da je razgnevljena igumanija proklela graditelje i predskazala nesreću novom hramu. Proročanstvo se ispunilo kada su boljševici uzurpirali vlast u zemlji. Novi svetovni vladari su želeli da ovekoveče veličinu svoje revolucije izgradnjom monumentalnog Dvorca Sovjeta. Planirano je da se dvorac sagradi na mestu Hrama Hrista Spasitelja, a samim tim je jasno kakve su bile namere sovjetskih vlasti. Moćne eksplozije od kojih su se tresla okolna zdanja srušile su hram 5. decembra 1931. Sovjetska vlast je bila odlučna kada je u pitanju rušenje hrama, ali im je ipak trebalo preko godinu dana da očiste teren od šuta.

Sve se dodatno iskomplikovalo kada je počeo Drugi svetski rat, što je primoralo sovjetske vlasti da odustanu od izgradnje Dvorca Sovjeta - velike komunističke ideje koja nikada nije realizovana. Na tom mestu je zatim sagrađen najveći bazen na svetu.

Ponovna izgradnja je započela 1990. godine i trajala je deset godina, prema starim crtežima, nacrtima i fotografijama. Sadašnje zdanje hrama je osveštano 19. avgusta 2000. godine. Kontroverze su izazvale male promene u odnosu na original, kupole više nisu pozlaćene, već su izrađene od titanijum-nitrida, reljefi su urađeni od bronze umjesto mermera, fasada je urađena od mermera umesto kamena, a medaljoni su urađeni od polimera. Hram je ozidan na prostoru od 3.000 kvadratnih metara, a sama unutrašnjost hrama iznosi 1.752 kvadratna metra. Prostor na kojem se može stajati ima 1.200 kvadratnih metara, što bi značilo da ima mesta za oko 10.000 vernika.

 

Komentari (0)

Loading