Josip Broz Tito ostao je upamćen kao čovek koji je decenijama vladao Jugoslavijom, ali iza ozbiljnog lica državnika krio se i muškarac poznat po burnom ljubavnom životu. Žena koja je, prema mišljenju pojedinih istoričara, zauzimala posebno mesto u njegovom srcu nije bila Jovanka Broz, već Davorjanka Paunović, čak 29 godina mlađa od njega. Koliko je njihova veza bila strastvena, najbolje pokazuje jedna neobična anegdota koju je ispričao slovenački partizan Franc Leskošek.

Davorjanka Paunović, koju su zvali Dara, Darica ili Zdenka, bila je mlada studentkinja kada je upoznala Tita 1941. godine u Zagrebu. Ubrzo je postala njegova sekretarica i kurirka, a njihov odnos prerastao je u ljubavnu vezu koja je trajala tokom najtežih ratnih godina.

Istoričar Čedomir Antić smatrao je da je upravo Davorjanka bila jedna od najvećih Titovih ljubavi. Bila je uz njega tokom ratnih operacija, delila opasnosti i neizvesnost, ali i svakodnevni život u partizanskom okruženju.

Njihova veza nije bila tajna za ljude iz najbližeg okruženja. Tito je sa Davorjankom provodio toliko vremena da je i Herti Has, sa kojom je ranije bio u vezi i imao sina, postalo jasno da njih dvoje žive zajedno.

Čuli su uzdahe i škripanje kreveta, pa odlučili da izađu

Jednu od najneobičnijih priča o Titovom privatnom životu ispričao je Franc Leskošek, slovenački partizan i političar.

Prema njegovom svedočenju, jednom je sa delegacijom došao na unapred dogovoreni sastanak kod Tita. Stražar ih je uredno propustio, rekavši im da ih maršal očekuje.

Međutim, kada su ušli u sobu, Tita nigde nije bilo.

Umesto njega, iz susedne prostorije dopirali su uzdasi i sve glasnije škripanje kreveta. Leskošek je kasnije pričao da su zvuci bili toliko glasni da je izgledalo kao da će se krevet svakog trenutka raspasti.

Shvativši da su upali u veoma nezgodan trenutak, predložio je ostalim članovima delegacije da izađu i malo prošetaju.

Kada su se posle otprilike sat vremena vratili, zatekli su Tita za radnim stolom, odmornog i vidno raspoloženog.

Maršal je pogledao na sat i, prema Leskošekovom kazivanju, mirno rekao:

„Ne smeta što ste zakasnili, ja sam završio neke važne i neodložne poslove.“

Ova anegdota godinama se prepričava kao jedna od najpikantnijih epizoda iz Titovog života. Ipak, važno je naglasiti da je reč o prenetom ličnom svedočenju, a ne o događaju koji je nezavisno istorijski potvrđen.

Voleli su se, ali su se i žestoko svađali

Veza Tita i Davorjanke, prema svedočenjima ljudi iz njihovog okruženja, nije bila nimalo mirna.

Bili su veoma bliski, ali su se često i sukobljavali. Ratne okolnosti dodatno su otežavale njihov odnos, jer su živeli u partizanskom logoru, gde praktično nije bilo privatnosti.

Istoričar Antić objašnjavao je da su u takvim uslovima i najintimniji razgovori lako mogli da dopru do drugih ljudi.

Pisac Vladimir Arsenijević, govoreći o njihovom odnosu, isticao je Davorjankinu lepotu, ali i Titovu harizmu, koja je, prema njegovom tumačenju, dolazila do izražaja kako u privatnom životu, tako i pred velikim brojem ljudi.

Ipak, iza priča o ljubavnim avanturama i burnim svađama krije se i mnogo tužniji deo njihovog zajedničkog života.

Umrla je mlada, a Tito je želeo da njen grob bude blizu njega

Davorjanka se tokom rata razbolela od tuberkuloze. Upućena je na lečenje u Sovjetski Savez, ali bolest nije uspela da pobedi.

Preminula je 1. maja 1946. godine, sa samo 25 godina.

Njena smrt, prema biografskim svedočenjima, teško je pogodila Tita. Želeo je da i posle smrti ostane blizu njega, pa je naredio da bude sahranjena u blizini Belog dvora, na Dedinju.

Takva odluka bila je neuobičajena, posebno imajući u vidu njegov položaj i stroga pravila koja su važila u tadašnjem državnom i partijskom vrhu.

Kasnije je Tito nastavio svoj privatni život, a 1952. godine oženio se Jovankom Budisavljević, koja će postati najpoznatija jugoslovenska prva dama.

Ipak, priča o Davorjanki nikada nije potpuno nestala iz njegovih biografija. Ostala je zapamćena kao mlada žena koja je sa njim prošla rat, bila uz njega kada mu je bilo najteže i umrla upravo u trenutku kada je život posle rata tek počinjao.

A neobična anegdota o slovenačkoj delegaciji koja je došla na sastanak u pogrešnom trenutku i danas se prepričava kao podsetnik na jednu sasvim drugačiju, privatnu stranu čoveka kojeg je javnost poznavala kao maršala Tita.