Iza nasledstva krije se priča o poverenju, dobroti i prijateljstvu nastalom tokom vožnji.
Juri je 18 godina radio kao taksista u Gentu. Za njega automobil nije bio samo radno mesto, već prostor u kojem su putnici mogli da podele brige i pronađu nekoga ko će ih saslušati. Među njima je bila i Eni, žena koja je često putovala iz Brisela do Genta.
Vremenom je stekla poverenje u Jurija. Uvek je birala njegov taksi, a tokom vožnji pričala mu je o svom životu, studijama sociologije i društvenom angažmanu. Iako je posedovala sedam nekretnina koje je izdavala, živela je skromno i nije ostavljala utisak bogate osobe. Nije se udavala niti je imala decu, a nakon smrti oca nasledila je značajnu imovinu.
Ni Juri nije krio svoju tešku prošlost. Govorio joj je o siromaštvu, zanemarivanju i porodičnim tragedijama koje su obeležile njegovo detinjstvo. Njegova ispovest pretočena je u knjigu, koju je napisao nakon bratovog samoubistva.
Kada mu je u septembru stiglo pismo notara, saznao je da ga je Eni uvrstila u testament. Svojim prijateljicama ostavila je po jedan stan, dok je njemu namenila najvredniju nekretninu. Ipak, Juri nije uspeo da joj se zahvali: Eni je preminula u julu 2025. godine, u 81. godini, nakon što je poslednje godine provela u ustanovi za negu.
Nasledstvo mu je donelo i finansijski problem. Pošto nije bio član porodice, morao bi da plati visok porez na nasledstvo u Briselu, koji bi progutao gotovo tri četvrtine vrednosti. Zato je odlučio da proda nekretninu.
Ipak, kaže da novac nije najvažniji deo ove priče. Za njega je Eniin gest potvrda da pažnja, poštovanje i ljudska dobrota mogu ostaviti trag koji traje duže od jedne vožnje.
Komentari (0)