Opalo lišće daje dvorištu prepoznatljiv jesenji izgled, ali ako se na travnjaku nakupi u debelom, vlažnom sloju, može da napravi više štete nego što mnogi vlasnici kuća očekuju. Kada prekrije travu, sprečava dopiranje svetlosti, otežava cirkulaciju vazduha i zadržava vlagu, zbog čega travnjak tokom zime može da oslabi.

Ipak, to ne znači da svaki list treba odmah ukloniti. Nekoliko razbacanih listova uglavnom neće napraviti problem, ali kada se formira gust pokrivač koji danima ostaje mokar, važno je reagovati na vreme.

Zašto mokro lišće šteti travnjaku?

Tokom jeseni kiša, rosa i niske temperature mogu da slepe opalo lišće u zbijenu masu. Takav sloj sprečava travu da dobije dovoljno svetlosti i vazduha, a istovremeno zadržava vlagu pri površini zemljišta.

Ako lišće dugo ostane na istom mestu, trava može da požuti, proredi se ili potpuno nestane na pojedinim delovima dvorišta. Na proleće vas zato mogu dočekati ogoljene površine umesto gustog, zelenog travnjaka.

Dugotrajna vlažnost može da pogoduje i razvoju pojedinih gljivičnih bolesti. Rizik je veći kada se debeli sloj lišća zadržava nedeljama, naročito na mestima na kojima se voda sporije suši.

Kako da znate da je vreme za uklanjanje lišća?

Najlakši način da procenite stanje travnjaka jeste da pogledate koliko se trave vidi između listova.

Ako je lišće ravnomerno i retko raspoređeno, uglavnom nema razloga za brigu. Međutim, ako gotovo potpuno prekriva travu, formira gomile ili se nakon kiše slepi u težak pokrivač, vreme je da ga uklonite.

Posebnu pažnju obratite na uglove dvorišta, prostor uz ograde i druga mesta na kojima vetar često nanosi lišće. Upravo tu se najlakše stvaraju naslage koje mogu da ostanu neprimećene sve do proleća.

Ne morate čekati da sve lišće opadne. Redovno uklanjanje tokom jeseni olakšava održavanje travnjaka i sprečava stvaranje debelog, vlažnog sloja.

Grabulje ili kosilica – šta je bolji izbor?

Za veće količine lišća najpraktičnije su grabulje, duvač ili uređaj za sakupljanje lišća. Ako je moguće, posao obavite dok je lišće suvo, jer se tada lakše skuplja i manje slepljuje.

Kada je sloj tanak, lišće može da se usitni kosilicom sa funkcijom malčiranja. Sitni komadići lakše se razgrađuju i vraćaju deo hranljivih materija zemljištu.

Ipak, važno je da nakon košenja ne ostanu gomilice koje prekrivaju travu. Ako je lišće natopljeno vodom, bolje je sačekati da se prosuši, jer mokra masa može da oteža rad i zapuši kosilicu.

Ne morate da bacite sakupljeno lišće

Lišće koje uklonite sa travnjaka može da bude korisno i u ostatku dvorišta. Umesto da završi u smeću, možete ga dodati kompostu, gde će se postepeno razgrađivati, ili ga usitniti i upotrebiti kao malč oko odgovarajućih biljaka.

Važno je samo da se ne koristi u obliku debelog, zbijenog sloja koji zadržava previše vlage. Usitnjeno lišće raspoređeno u odgovarajućoj količini može da doprinese kvalitetu zemljišta.

Najvažnije pravilo je jednostavno: ne morate ukloniti svaki list iz dvorišta, ali ne dozvolite da se na travnjaku tokom jeseni i zime nagomila debeo sloj mokrog lišća. Pravovremeno održavanje može da vam uštedi mnogo posla kada dođe proleće.