Sobne biljke oplemenjuju prostor, unose prirodu u dom i često su nezaobilazan detalj u uređenju enterijera. Ipak, ako često kijate, osećate svrab u očima ili primećujete da vam se disanje pogoršava nakon boravka u određenoj prostoriji, uzrok bi mogli da budu i pojedini alergeni povezani sa biljkama.

Neke vrste mogu da izazovu iritaciju kože i sluzokože, dok kod osetljivih osoba mirisi, polen ili spore mogu da doprinesu pojavi alergijskih simptoma. Problem ne mora da bude samo u samoj biljci, već i u buđi koja se razvija u vlažnoj zemlji.

Zbog toga stručnjaci savetuju da osobe koje imaju alergije ili astmu obrate pažnju na vrste koje drže u svom domu. Među njima je šest biljaka koje kod pojedinih ljudi mogu da izazovu neprijatne reakcije.

1. Fikus bendžamin

Fikus bendžamin jedna je od popularnijih sobnih biljaka, prepoznatljiva po sjajnim listovima i krošnji koja se lako uklapa u različite enterijere.

Ipak, njegov mlečni sok sadrži proteine koji mogu da budu slični onima iz prirodnog lateksa. Kod osoba koje su na njih osetljive može doći do kožnih reakcija, a kod pojedinih i do simptoma alergijskog rinitisa.

Zato je prilikom orezivanja ili presađivanja fikusa preporučljivo izbegavati direktan kontakt sa sokom biljke, posebno ako ste ranije imali alergijske reakcije na lateks.

2. Spatifilum ili mirni ljiljan

Spatifilum je omiljen zbog svojih tamnozelenih listova, belih cvetova i relativno jednostavnog održavanja. Međutim, i sa ovom biljkom potreban je oprez.

Njeno tkivo sadrži kristale kalcijum-oksalata, koji mogu da izazovu peckanje i iritaciju ako se sažvaću ili dođu u kontakt sa osetljivim sluzokožama. Kontakt sa biljkom kod nekih osoba može da izazove i kožnu iritaciju.

Važno je razlikovati ove reakcije od klasične alergije: spatifilum nije nužno čest uzrok alergijskog rinitisa, ali može da izazove neprijatne simptome, naročito kod osetljivih osoba i kućnih ljubimaca koji grickaju lišće.

3. Dracena ili mirisni zmajevac

Dracena je čest izbor za dnevne sobe i kancelarije jer ima dekorativne, izdužene listove i ne zahteva previše nege.

Ipak, kod pojedinih ljudi mirisi biljaka ili drugi faktori iz okruženja mogu da izazovu iritaciju. Ako dracena cveta, njen polen takođe može da bude relevantan za osobe koje su osetljive na određene biljne alergene.

Ukoliko primetite da vam se kijanje, zapušen nos ili kašalj ponavljaju u prostoriji u kojoj se nalazi biljka, obratite pažnju na to da li postoji vremenska povezanost između izlaganja i pojave simptoma. Ipak, nemojte automatski pretpostaviti da je biljka uzrok, jer tegobe mogu izazvati i prašina, grinje ili buđ.

4. Juka ili drvo života

Juka je poznata po čvrstim, šiljatim listovima i upečatljivom izgledu zbog kojeg se često koristi kao dekoracija u većim prostorijama.

Osobe koje imaju astmu ili alergije trebalo bi da obrate pažnju na moguće okidače u svom okruženju, uključujući prašinu koja se zadržava na listovima i buđ koja može da se razvije u previše vlažnoj zemlji.

Nema dovoljno osnova da se juka smatra univerzalno opasnom biljkom za sve astmatičare. Ipak, ako se simptomi redovno pogoršavaju u njenoj blizini, korisno je proveriti moguće uzroke i, po potrebi, premestiti biljku iz prostorije u kojoj najviše boravite.

5. Mirisna muškatla

Mirisna muškatla privlači pažnju svojim karakterističnim, intenzivnim mirisom. Upravo zbog aromatičnih listova često se gaji u domovima i na terasama.

Međutim, mirisne materije i sastojci biljke kod pojedinih osetljivih osoba mogu da izazovu iritaciju, dok direktan kontakt sa listovima može da dovede do kontaktnog dermatitisa.

Ako nakon dodirivanja biljke primetite crvenilo, svrab ili osip, izbegavajte dalji kontakt i operite kožu. Ukoliko se reakcije ponavljaju, savetuje se konsultacija sa dermatologom ili alergologom.

6. Paprati

Paprati su popularne zbog svojih raskošnih listova i sposobnosti da prostoru daju svež, prirodan izgled. Ipak, kod njihovog održavanja treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i stanje listova.

Pojedine vrste paprati razmnožavaju se sporama, ali to ne znači da sve sobne paprati predstavljaju značajan izvor alergena. Često veći problem može da bude buđ koja se razvija u zemlji ako se biljka previše zaliva ili se nalazi u prostoriji sa slabom ventilacijom.

Zato je važno izbegavati prekomerno zalivanje, uklanjati odumrle delove biljke i voditi računa da zemlja ne ostaje stalno natopljena.

Kako da smanjite rizik od alergijskih reakcija?

Ako imate alergije ili astmu, ne morate automatski da se odreknete svih sobnih biljaka. Važnije je da prepoznate šta vam izaziva tegobe i da prostor održavate čistim i dobro provetrenim.

Redovno brišite prašinu sa listova, ne preterujte sa zalivanjem i proveravajte da li se na površini zemlje ili oko saksije pojavila buđ. Ako sumnjate da vam određena biljka smeta, pokušajte da je premestite iz prostorije u kojoj najviše boravite i pratite da li se simptomi menjaju.

Ukoliko se kijanje, svrab očiju, kašalj ili otežano disanje ponavljaju, obratite se lekaru kako bi se utvrdio mogući uzrok. Posebno je važno da osobe sa astmom ne zanemaruju pogoršanje disanja, a kod iznenadnog i ozbiljnog otežanog disanja potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Važno je zapamtiti: nijedna od ovih biljaka neće nužno izazvati alergiju kod svake osobe. Reakcije zavise od individualne osetljivosti, vrste biljke i uslova u kojima se gaji.