Nutricionisti ističu da i jeftine namirnice iz konzerve mogu da imaju brojne zdravstvene prednosti.
Dan Osman, stručnjak za sportsku ishranu i savetnik za zdravlje u jednoj kompaniji ukazuje na to da se zdrava ishrana može organizovati i uz ograničen budžet.
„Lako je pretpostaviti da su najzdraviji izbori ujedno i najskuplji. To donekle može da važi za neke sveže namirnice, naročito povrće, ali ne mora da bude tako. Dovoljno je usredsrediti se na jednostavne, minimalno prerađene namirnice i malo bolje planirati kupovinu“, objašnjava Osman.
Dodaje da planiranje obroka na osnovu nekoliko zajedničkih, pristupačnih sastojaka može znatno da smanji troškove. Pritom, namirnice ne moraju uvek da budu sveže – smrznuta i konzervisana hrana takođe može da bude dobar izbor.
Najkorisnije pristupačne namirnice
Među najkorisnijim pristupačnim namirnicama izdvajaju se leblebije, pasulj i sočivo. One su bogate vlaknima i biljnim proteinima, a mogu se dodavati u supe, variva, kari i sosove za testeninu. Tako se obroci obogaćuju hranljivim sastojcima, a istovremeno postaju izdašniji.
Osman preporučuje i konzervisano povrće, naročito ono koje se čuva u vodi, bez dodatka soli ili šećera. Kada je reč o zdravim mastima i proteinima, sardine, skuša i pastrmka iz konzerve mogu da budu pristupačna alternativa svežoj masnoj ribi, koja je često znatno skuplja.
Ove vrste ribe sadrže omega-3 masne kiseline, koje doprinose očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Jaja, neslani orašasti plodovi i semenke takođe mogu da budu koristan dodatak ishrani, čak i u manjim količinama.
Važno je jesti nemasno meso
Stručnjak savetuje i da se prednost daje nemasnijim komadima mesa, kao i da se smanji količina mesa u obrocima. Kombinovanjem manjih porcija mesa sa pasuljem, sočivom i povrćem moguće je pripremiti hranljive obroke koji su istovremeno povoljniji.
Kod starijih osoba, kod kojih apetit može da bude smanjen, posebno je važno da obroci budu bogati hranljivim materijama. Ishrana zasnovana na ovsu, povrću, mahunarkama, integralnim žitaricama, ribi i umerenim količinama nezasićenih masti može da doprinese zdravlju srca, bez velikih troškova i nepotrebnih ograničenja.
Među jednostavnim promenama koje stručnjak preporučuje jesu zamena dela prerađenog mesa pasuljem, sočivom ili ribom, dodavanje više povrća u obroke i izbor ovsene kaše umesto žitarica za doručak sa visokim sadržajem šećera, piše Express.
Komentari (0)