Leto praktično još nije ni spakovalo kofere, a mnogi već kucaju isto pitanje – kakva nas zima čeka?

Hoće li ponovo biti dugih perioda bez snega, da li ćemo se buditi uz minuse ili nas čeka ona zima kada jaknu obučemo ujutru, a popodne se pitamo zašto smo je uopšte poneli?

Prve ozbiljnije sezonske prognoze za zimu 2026/27. sada su stigle i, ako je suditi prema najnovijim podacima evropske službe Copernicus, za sada se izdvaja jedan scenario – zima toplija od dugogodišnjeg proseka u većem delu Evrope.

Ali pre nego što neko skloni lopatu za sneg duboko u podrum, postoji važna stvar koju treba znati.

Blaža zima ne znači da neće biti snega, mraza niti nekoliko veoma hladnih perioda.

Šta trenutno pokazuju modeli?

Copernicus Climate Change Service objavio je 10. septembra najnoviju sezonsku prognozu.

Rani signali za evropsku zimu daju prednost blažim uslovima i temperaturama iznad proseka tokom zime kao celine na gotovo svim kopnenim područjima Evrope.

Istovremeno, u velikom delu kontinenta postoji signal za sezonu sa više padavina od proseka, mada je slika za krajnji jug i sever Evrope manje jasna.

To je, naravno, tek septembarska slika.

Modeli će se menjati i dopunjavati kako se približavaju decembar, januar i februar.

U priču ulazi i snažan El Ninjo

Još jedna stvar privlači veliku pažnju meteorologa.

U tropskom Pacifiku već su uspostavljeni jaki El Ninjo uslovi, a Copernicus trenutno predviđa njihovo dalje jačanje do kraja godine.

Podaci za avgust pokazuju da su temperature površine mora u velikom delu tropskog Pacifika bile izuzetno visoke, a Copernicus navodi da bi aktuelni događaj potencijalno mogao da se razvije u jedan od snažnijih El Ninjo događaja.

I tu priča postaje zanimljiva.

El Ninjo nastaje hiljadama kilometara daleko od Srbije, ali promene u Pacifiku mogu da utiču na velike atmosferske obrasce širom planete.

Njegov uticaj na evropsku zimu, međutim, nije jednostavan niti znači automatski: „Biće toplo“.

Copernicus navodi da se efekti El Ninja na Evropu prenose kroz promene velikih cirkulacionih obrazaca i da mogu da se razlikuju između ranog i kasnog dela zime.

A šta ovo znači za Srbiju?

Tu treba biti oprezan.

Sezonska prognoza nije isto što i vremenska prognoza koju gledamo za sutra ili sledeću nedelju.

Ona ne može sada, sredinom septembra, da nam kaže da li će u Beogradu 7. januara pasti 20 centimetara snega ili da li će početkom februara temperatura pasti na minus 15.

Ona govori o verovatnijem prosečnom karakteru cele sezone.

Dakle, ako zima kao celina bude toplija od uobičajene, sasvim je moguće da unutar nje ipak imamo nedelju veoma hladnog vremena, jak sneg ili nekoliko ledenih jutara.

Copernicus posebno upozorava da sezonske prognoze treba čitati kao verovatnoće i odstupanja od uobičajenih klimatskih uslova, a ne kao preciznu prognozu vremena za određeni grad i datum.

Za Srbiju će zato mnogo korisniju sliku dati prognoze koje budu objavljene bliže početku zime.

Prošla zima pokazala je koliko Evropa može da bude podeljena

Dobar primer je upravo zima 2025/26.

Kada se cela Evropa posmatra zajedno, bila je među dve najhladnije evropske zime u poslednjih 13 godina, iako je njen prosek i dalje bio blago iznad proseka perioda 1991–2020.

Ali razlike između pojedinih delova kontinenta bile su ogromne.

U januaru su Finska, Baltik i delovi istočne Evrope prolazili kroz ozbiljnu hladnoću, dok su Italija, Balkan i zapadna Turska istovremeno imali temperature više od uobičajenih.

Drugim rečima, kada čujemo „toplija evropska zima“, ne treba zamišljati da će svakog dana od Lisabona do Beograda biti isto vreme.

Hoće li biti snega?

To je verovatno pitanje koje će većina prvo postaviti.

Odgovor u septembru glasi – prerano je znati.

Sezonski modeli trenutno ne mogu pouzdano da kažu koliko će snežnih dana imati određeni grad.

Čak i tokom zime koja je u proseku toplija, jedan prodor hladnog vazduha uz dovoljno vlage može da donese obilne snežne padavine.

I upravo zato naslovi poput „Ove zime neće biti snega“ ili „Čeka nas najhladnija zima veka“ u ovom trenutku nemaju ozbiljno meteorološko pokriće.

Jedan signal ipak postaje sve jasniji

Ono što sada možemo da kažemo jeste da najnoviji evropski sezonski modeli ne daju prednost scenariju dugotrajno hladnije zime od proseka za Evropu kao celinu.

Naprotiv.

Trenutni signal ide ka temperaturama iznad proseka tokom decembra, januara i februara kada se posmatra sezona u celini.

Da li će tako i ostati?

Videćemo u narednim mesečnim prognozama.

Jer zima još nije ni počela, a atmosfera nas je dovoljno puta naučila jednom – može da promeni plan baš onda kada pomislimo da smo je pročitali.