Šećer je poslednjih godina postao jedan od glavnih „krivaca“ kada je reč o zdravoj ishrani. Mnogi ga potpuno izbacuju iz jelovnika, nadajući se da će tako brže smršati, poboljšati zdravlje ili „očistiti“ organizam.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije svaki šećer isti i da smanjenje unosa dodatog šećera nije isto što i izbacivanje svih namirnica koje prirodno sadrže šećere.

Decenije istraživanja povezuju prekomeran unos dodatog šećera sa povećanim rizikom od gojaznosti, metaboličkih problema i dijabetesa tipa 2. Zbog toga ima smisla ograničiti slatkiše, zaslađene napitke i druge proizvode sa velikom količinom dodatog šećera.

Problem može nastati kada se takva preporuka pretvori u strogu dijetu u kojoj se izbegavaju gotovo svi ugljeni hidrati, uključujući voće i povrće.

Kakve veze šećer ima sa crevima?

Creva nisu samo deo sistema za varenje. U njima živi veliki broj mikroorganizama koji zajedno čine crevni mikrobiom i učestvuju u varenju, funkcionisanju imunog sistema i različitim metaboličkim procesima.

Određene korisne bakterije koriste sastojke iz hrane, naročito vlakna i druge fermentabilne ugljene hidrate, za stvaranje jedinjenja koja mogu doprineti zdravlju crevne sluznice.

Zbog toga nagla i velika promena u ishrani može uticati na sastav mikrobioma.

To, međutim, ne znači da je šećer neophodan u obliku slatkiša ili zaslađenih proizvoda. Važno je razlikovati dodate šećere od šećera koji se prirodno nalaze u celovitim namirnicama.

Voće, na primer, pored prirodnih šećera sadrži i vlakna, vitamine, minerale i druge korisne sastojke.

Šta su „propusna creva“?

Promene u sastavu crevnog mikrobioma mogu biti povezane i sa promenama funkcije crevne barijere. U popularnoj literaturi često se koristi izraz „propusna creva“, dok se u naučnom kontekstu govori o povećanoj propustljivosti crevne barijere.

Ideja je da narušavanje ove barijere može uticati na prolazak određenih supstanci kroz crevni zid i imati veze sa imunskim i upalnim procesima.

Ipak, ovu temu ne treba pojednostavljivati. Rezultati jednog istraživanja, posebno ako je sprovedeno na životinjama, nisu dokaz da će se isti efekat pojaviti kod svakog čoveka koji smanji unos šećera.

Zato nije opravdano zaključiti da je dijeta sa malo dodatog šećera štetna za creva.

Nije isto izbaciti slatkiše i izbaciti sve šećere

Ovo je ključna razlika koju mnogi zanemaruju.

Kada se savetuje smanjenje šećera, uglavnom se misli na dodate šećere iz gaziranih i drugih zaslađenih napitaka, slatkiša, kolača, keksa i različitih industrijskih proizvoda.

Sa druge strane, izbacivanje voća, povrća i drugih celovitih namirnica samo zato što sadrže prirodne šećere može nepotrebno ograničiti jelovnik.

Takve namirnice često predstavljaju važne izvore vlakana, vitamina, minerala i drugih nutrijenata koji mogu doprineti raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.

Zato nije cilj da se iz jelovnika „protera“ svaki gram šećera, već da se smanji unos namirnica sa mnogo dodatog šećera i da se prednost daje nutritivno bogatoj hrani.

Kako podržati zdrav crevni mikrobiom?

Umesto potpunog izbacivanja jedne grupe namirnica, mnogo je korisnije posmatrati celokupnu ishranu.

Raznovrstan jelovnik koji uključuje voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke i druge izvore vlakana može doprineti raznovrsnosti crevnog mikrobioma. Istovremeno, unos slatkiša i zaslađenih proizvoda može se držati pod kontrolom.

Najvažnije je pronaći ravnotežu, a ne slediti ekstremna pravila.

Istraživanja o odnosu ishrane, šećera i crevnog mikrobioma i dalje traju. Ako je određena studija sprovedena na malom broju životinja, njene rezultate treba posmatrati kao osnovu za dalja istraživanja, a ne kao konačan dokaz o tome kako će ista promena uticati na ljude.

Zato pre velikih promena u ishrani ne treba donositi zaključke samo na osnovu jedne studije ili popularnog saveta sa društvenih mreža.