Kroz  Novi plovni put (Nieuwe Waterweg), veliki plovni kanal koji povezuje Roterdam sa Severnim morem, prolaze ogromni teretni brodovi. Nekoliko kilometara dalje počinje jedan od najneobičnijih građevinskih objekata u Evropi. Na prvi pogled deluje kao dve ogromne čelične ruke položene uz obale. Ali kada zapreti snažna oluja i nivo mora počne opasno da raste, te ruke se pokreću i preko čitavog plovnog puta postavljaju dve džinovske barijere.

To je Meslantkering, jedna od najvećih pokretnih protivpoplavnih konstrukcija na svetu i deo čuvenog holandskog sistema Delta vorks. Izgrađena je između 1991. i 1997. godine na samom ulazu u roterdamsku luku. Njena osnovna uloga je jednostavna, kada more postane opasno visoko, treba sprečiti da voda prodre duboko u unutrašnjost Holandije.

 Težak zadatak 

Način na koji je taj zadatak rešen izuzetno je složen. Kod mnogih protivpoplavnih brana postoji jednostavno rešenje: napraviti ogromnu prepreku i zatvoriti reku ili morski zaliv. Za Roterdam to nije dolazilo u obzir.

Roterdamska luka je jedna od najvažnijih luka na svetu, a „Nieuwe Waterweg“ predstavlja njen glavni izlaz prema Severnom moru. Kada bi se na tom mestu postavila stalna brana, brodovi bi izgubili slobodan pristup luci.

Zato je postavljen mnogo teži zahtev: napraviti zaštitu koja će veći deo vremena biti potpuno otvorena, ali će moći da se zatvori kada zapreti ekstremna oluja.

Konstruktori su morali da reše još jedan problem. Barijera nije smela da ograničava visinu brodova koji prolaze kroz plovni put. Zbog toga se nije mogla napraviti klasična konstrukcija sa ogromnim vratima koja vise iznad vode.

Rešenje je bilo gotovo filmsko: napraviti vrata koja će se, kada nisu potrebna, skloniti potpuno u stranu.

Dva čelična diva 

Meslantkering ima dvoja velika pokretna vrata. Svako je široko 210 metara, visoko 22 metra i duboko 15 metara. Kada se posmatraju zajedno, njihove dimenzije postaju gotovo nestvarne: zatvorena barijera može da premosti čitavu širinu kanala. Konstrukcija je projektovana da izdrži olujni talas sa nivoom vode do pet metara iznad referentnog nivoa.

Ali vrata sama po sebi nisu najimpresivniji deo konstrukcije. Svaka od njih povezana su sa ogromnom rešetkastom čeličnom rukom dugom približno 240 metara. Te ruke prenose ogromne sile sa vrata na velike kuglaste zglobove postavljene na obalama. Preko njih se opterećenje koje nastaje kada more pritisne zatvorenu barijeru prenosi na čvrstu konstrukciju na kopnu.

A onda dolazimo do možda najneverovatnijeg detalja. Svaki od dva glavna zgloba ima prečnik oko 10 metara i težak je približno 680 tona. Oni omogućavaju ogromnim čeličnim rukama da se okreću i pomeraju, istovremeno prenoseći ogromne sile koje nastaju usled vode, vetra i talasa. Drugim rečima, čitava konstrukcija može da se posmatra kao džinovska vaga, sa jedne strane nalazi se sila mora, a sa druge ogromna čelična konstrukcija koja tu silu preko zglobova prenosi u temelje.

 Kako se zatvaraju vrata? 

U normalnim uslovima Meslantkering je otvoren. Vrata nalaze se u posebnim dokovima uz obale i ne smetaju plovidbi. Kada meteorološki i hidrološki podaci pokažu da se približava opasna oluja, kompjuterski sistem procenjuje očekivani nivo vode. Ako se predviđa da će nivo u Roterdamu preći tri metra sistem pokreće proceduru automatskog zatvaranja. Čovek ne mora da pritisne dugme.

Ipak, Meslantkering svake godine testira. U septembru se obavlja takozvano funkcionalno zatvaranje, kada se čitava procedura proverava pre početka glavne olujne sezone. Postoje i periodične detaljnije provere, a velika održavanja obavljaju se tokom leta.

To nije obična brana od betona, već džinovska mašinu teška hiljade tona,  građevinsko čudo koje je istovremeno brana, brodska kapija, hidraulička konstrukcija, kompjuterski sistem i ogromna pokretna mašina.